Бугарско-румунски односи су тренутно у успону, а за њихов развој постоји како међународни контекст, тако и политичка воља на високом нивоу у две државе. Прошло је годину дана откако су председници Румен Радев и Клаус Јоханис у Софији потписали Заједничку политичку декларацију о стратешком партнерству између Републике Бугарске и Румуније (15. марта 2023). Овим документом они су се обавезали на ближу политичку интеракцију, сарадњу у области безбедности, развој инфраструктуре, укључујући изградњу новог моста преко Дунава Русе-Ђурђу, међусобну подршку у афирмацији Бугарске и Румуније у ЕУ и међународним организацијама попут Организације за економску сарадњу и развој.
Резултат тога је проширење сарадње између различитих државних институција. Билатерална трговина и туризам бележе раст, али упркос жељи проевропских елита две земље да зближе своја друштва, оне се до сада суочавају са недостатком темељних иницијатива, као и људи и организација, који би служили као мост пријатељства у билатералним односима. Бугари и Румуни се још увек не познају довољно, имају негативне стереотипе или предрасуде једни о другима, а промена у односима још није достигла дубље друштвене нивое.
Након прегледа главних тачака Заједничке политичке декларације о стратешком партнерству, можемо закључити да је у неким областима, иако тешко, постигнут известан напредак. На пример, у фебруару 2024. године је европска комесарка за транспорт Адина-Јоана Валеан објавила да је одобрена студија изводљивости за други мост преко Дунава Русе-Ђурђу. Предвиђено је да нови мост буде друмски, али, по речима саме комесарке, према најновијим европским инфраструктурним мапама нови мост Русе-Ђурђу треба да буде друмски и железнички, тј. за сада остаје нејасноћа шта ће се тачно градити. Постоји знак питања и у вези са трајектом Русе-Ђурђу, за који се очекивало да ће бити пуштен у промет у лето 2022. године, али се то још увек није догодило.
У Румунији има припадника Војске Бугарске у оквиру НАТО-а и чини се да се сарадња у области одбране добро одвија уз честе интеракције између Софијског форума за безбедност (Sofia Security Forum) и Центра за нове стратегије (New Strategy Center) – водећих трустова мозгова безбедносних елита у две земље. Бугарска, Румунија и Турска су потписале споразум о заједничком уклањању плутајућих мина у Црном мору које су у акваториј доспеле после почетка рата у Украјини. Управо овај војни сукоб је створио међународни контекст у којем Бугарска и Румунија иду ка зближавању и стратешком партнерству.
Током протекле године бугарски амбасадор у Румунији Ратко Влајков и румунска амбасадорка у Софији Брандуша Предеску су обавили значајан рад усмерен на активирање сарадње у областима политике, безбедности, привреде, инфраструктурних пројеката, медијских и културних партнерстава. Своју улогу имали су Бугарско-румунска трговинско-индустријска комора у Русеу и Билатерална трговинска комора Румунија-Бугарска у Софији, народни посланик у румунском парламенту Бугарин Георги Наков, Асоцијација "Еврорегион Данубиус", као и други људи и организације, који развијају активност на бугарско-румунским просторима, укључујући организације грађана у Румунији који говоре бугарски језик и грађана у Бугарској који говоре румунски језик.
Међутим, у Румунији још увек постоје предрасуде о Бугарској – на пример, да је она претерано блиска са Русијом, да је бугарски бизнис сумњив, да Бугари једноставно нису посебно занимљиви румунским елитама, које или гледају углавном према Западу, или бране румунски суверенизам и изузетност од национализма својих суседа. С друге стране, у Бугарској као да постоји мишљење да Румунија напредује економски, али постоји и велико непознавање румунске савремене стварности.
Права промена у билатералним односима и право стратешко партнерство почеће када Бугари и Румуни успеју да се међусобно упознају, да пронађу смисао у комуникацији и створе односе поверења.
У том смислу, импресиионира позитивна динамика између две институције које су, чини се, пронашле формулу за развој односа – националних радија и дипломатских института. Након што је 2022. године на БНР, у саставу Радио Бугарске, основана редакција на румунском језику, која нуди вести о Бугарској на румунском језику, БНР и Радио Румунија су закључили Споразум о сарадњи у оквиру којег се воде разговори и организују догађаји, од којих је последњи био гостовање Дечјег радио-хораБНР у Букурешту и заједнички концерт са Дечјим радио-хором Радио Румуније 29. фебруара ове године.
Последњих годину дана у бугарско-румунским односима се осећа ветар промена, али је и даље видљива инерција. Привлачи пажњу, на пример, то да у Софији није отворен Румунски културни центар, нити је у Букурешту отворен Бугарски културни центар, што ограничава степен познавања културних достигнућа Бугарске и Румуније и не иде у прилог међусобном упознавању. Поређења ради, бугарски културни центри у главним градовима Мађарске, Аустрије и Пољске, на пример, су важан део културног живота тамо и доприносе бољем упознавању Бугара у овим земљама. Према последњем попису становништва у Румунији из 2021. године, 6 хиљада људи се изјаснило као Бугари.
Активности елита на унапређењу ових односа потребна је веза са народом, јер ће без његове подршке промена у односима остати ограничена. А то не би било фер. Бугари и Румуни имају историјску блискост и могу да једни другима понуде драгоцено искуство.
Годину дана након потписивања Заједничке политичке декларације, можемо да резимирамо да се у медијима обе земље премало говори о бугарско-румунском стратешком партнерству. Међутим, битно је да је почео процес међусобног отварања, упознавања и сарадње. Овај процес се мора наставити, јер доноси дугоочекивану промену и омогућава и Бугарима, и Румунима да у плановима друге земље заузму место које им припада, како је изјавио и амбасадор Републике Бугарске у Букурешту Ратко Влајков у интервјуу Радио Бугарској 2023. године.
Фотографије: БТА, БГНЕС, архива, etias.com
Превела: Албена Џерманова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..