Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Соња Јончева – бугарски оперски глас са светских сцена

„За мене је увек била привилегија што могу рећи да сам Бугарка“

Фотографија: БГНЕС

Када говоримо о Бугарској, често се провлачи линија поделе између „пре” и „сада” – у политичком, друштвеном и историјском контексту. Али нешто у чему је наша земља неоспорно присутна без подела и периода јесте светска историја оперске уметности. Борис Христов, Николај Гјауров, Никола Гјузелев, Гена Димитрова, Рајна Кабаиванска, Александрина Пендачанска... – неки су од бугарских гласова који су допринели бесмртности ове велике уметности. Пре, сада и заувек! Међу њима се, скоро већ две деценије, налази и сопран Соња Јончева, истинска дива која поседује понизност великог талента.

„За мене је увек била привилегија што могу рећи да сам Бугарка, што могу рећи одакле долазим и шта носим у себи. Чињеница да ми моја каријера омогућава да имам малу улогу у историји бугарске класичне музике, за мене лично је огромна привилегија“, рекла је светски познати сопран Соња Јончева, која је недавно посетила Бугарску поводом свог дебија на сцени Националне опере у Софији.


Пуних 12 година од њеног првог концерта пред домаћом публиком и пошто је након вишемесечних преговара овај ангажман успела да „угура“ у свој претрпани распоред, на бугарској сцени утеловила је лик Мими из опере „Боеми” Ђакома Пучинија. Свој деби у овој улози Соња Јончева је имала 2014. године на сцени Метрополитен опере, а потом су уследили наступи у Париској опери, миланској Скали, Берлинској државној опери и Баварској опери у Минхену.


Соња Јончева је „савршена Мими“, писали су светски критичари, а у то се почетком марта уверила и бугарска јавност.

Што се тиче светског успеха, уз шармантни осмех каже да га није тражила нити се за њега борила. „Пустила сам га да дође кад хоће“, признала је оперска дива.

„За мене, мој успех никада није био само мој. Он припада свима око мене. Због тога и радим у опери, јер је то огромна машина изузетних уметника који дишу, раде, живе за два сата на једној сцени. То је заиста нешто јединствено.“

„Осим што певам, ја сам и велики љубитељ људског гласа“, додала је Јончева.


„Мислим да је он заиста огледало наше душе. Чак је и моја каријера почела тако што сам се заљубила у глас певачице чије име ни не знам. Била сам девојчица од 14-15 година када сам певала у хору и тада је она код нас дошла као солиста, а њен глас је био толико предиван да сам практично због ње почела да се певањем бавим професионално. Та моја љубав према звуку и тембру људског гласа навела ме је да организујем серију концерата „Скривени гласови“ у дворани Блгарија. Светски уметници на њима пред бугарском публиком певају песме из својих земаља које носе у души. Обожавам музику у свој њеној раскоши“, признаје Јончева. „Мислим да музика као уметност успева да дочара сва наша стања, да продре у нашу психологију на тако дубок начин да нам речи више и нису потребне да бисмо се могли изразити.“

Виторио Григоло, Роландо Виљазон, Пјотр Бечала и Џојс Ди Донато су звезде друге софијске сезоне концерта „Скривени гласови“, која почиње у октобру 2024. године. Штавише, догађај ће имати и свој други дом – престижну дворану „Викторија“ у Женеви, где ће публика моћи да присуствује концертима који ће прво бити одржани у Бугарској. А за само неколико месеци, Соња Јончева ће публици у Немачкој представити нови програм.

„За четири месеца у Баден-Бадену ме очекује пројекат под називом „Певајућа глумица“. Реч је о програму који обухвата филмску музику од тридесетих година прошлог века до данас. Диригент ће бити маестро Најден Тодоров. Сакупила сам много лепе музике из филмова, о којима ми је деда причао, док је бака певала пред огледалом. Укључила сам и једну песму из бугарске кинематографије – „Ћути, ћути“ Мими Николове из филма „Љубимац 13“. Овај пројекат имам у глави већ дуги низ година, а сада је дошло време да га реализујем.“


А што се тиче улоге из снова, она је још увек колико близу толико и далеко:

„Гајим велике симпатије према Саломи Рихарда Штрауса, али знам да још не могу да је изведем. Тако да то остаје чежња моје душе, јер је Салома тако млада, тако енергична и еротична, што је својствено лудости, младости, а истовремено захтева веома снажан и изузетно искусан глас. Нисам вокално спремна за њу, али ова улога остаје мој сан.“

Оперска прима овог лета ће на фестивалу „Опера у летњем театру” у Варни гостовати са две оперске представе – 6. августа под диригенстком палицом Крастина Настева наступиће у Пучинијевим „Боемима”, док ће 10. августа публика имати прилку да је гледа у опери „Манон Леско” истоименог аутора, овога пута са диригентом Најденом Тодоровим и уз учешће познатог јерменског тенора Арсена Согомоњана. Соња Јончева у Софију се враћа 4. децембра 2024. године како би на концерту „Скривени гласови” уз клавирску пратњу извела рецитал „Ad una stella” са којим је постигла велики успех широм света.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БГНЕС, Facebook /Соња Јончева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски филм о Несебру освојио четири награде на три међународна филмска фестивала

Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..

објављено 26.10.24. 11.35
Румен Статков ,,Виле”

Сликар Румен Статков у новом "Плесу" са својом публиком

Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..

објављено 23.10.24. 12.10

Бугарска, Румунија и Грчка показују блага Трачана у САД

Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..

објављено 17.10.24. 16.48