Више неће бити довољно да зграде које се граде буду у складу са еколошким стандардима, већ ће се морати извршити и реновирање постојећих. Темпо реновирања старих зграда у Европској унији је далеко испод очекивања – свега 1% и 1,5% сваке године, а да би се постигла енергетска транзиција тај проценат би требало да буде најмање три пута већи. Европски парламент је подржао Директиву о енергетским перформансама зграда. За власнике некретнина ово је истинска промена, што значи да свака зграда мора бити реновирана најкасније до 2033. године, без обзира да ли је јавна или приватна, стамбена или нестамбена, изнајмљена или не. Главни известилац, европосланик из редова Зелених Киран Каф изјавио је у ЕП да је глас „за“ за директиву прилика да се подрже нижи рачуни за енергију, борба против енергетског сиромаштва, као и да буде отворено на хиљаде висококвалитетних радних места широм Европе:

„Зграде у ЕУ узрокују 36% емисија гасова са ефектом стаклене баште, а скоро три од четири зграде су енергетски неефикасне, тако да је решавање проблема зграда важан корак ка постизању климатске неутралности до 2050. године. Захваљујући Директиви о енергетским перформансама зграда, којом ће бити утврђени такозвани 'минимални стандарди енергетских перформанси' у складу са којима зграде које троше највише енергије постепено треба да буду реновиране, европски фонд зграда ће бити модернизован. Државе чланице ЕУ треба да обезбеде довољно средстава за финансирање својих националних планова реновирања зграда, а у ту сврху треба да користе средства из фондова ЕУ. Овом финансијском подршком приоритет би требало да буде дат угроженим домаћинствима. Таква подршка укључује финансијске мере и информативне услуге као што су једношалтерски систем и социјалне гаранције.“

Један од текстова који је највише оспораван, а вазан је за забрану продаје нових котлова на фосилна горива, више није део Директиве о енергетским перформансама зграда, међутим, од држава чланица ће се захтевати да формулишу стратегије за постепено укидање грејања на фосилна горива као део националних планова за реновирање зграда како би своје климатске циљеве испуниле до 2040. године, са мапом пута за трансформацију националног фонда зграда у зграде са нултом емисијом до 2050. године.

Европска комисија грејање помоћу топлотних пумпи види као најбољу опцију, а електрификацију као пут којим би Европа требало да иде у погледу декарбонизације сектора грејања. Већина анализа у сектору индустрије указује на то да ће електричне топлотне пумпе чинити основу будућег система грејања у Европи, међутим, удео инсталираних топлотних пумпи у ЕУ још увек је мали у поређењу са решењима на фосилна горива, а цена је и даље изузетно висока у поређењу са применом угља, нафте и природног гаса.

И у Бугарској уградња топлотних пумпи постаје све популарнија, и мада је реч о значајној инвестицији, она се домаћинствима исплати у кратком року, наглашава Цветелина Ле, власница специјализоване софијске фирме која се бави уградњом топлотних пумпи.

„Већ неколико година постоји активније интересовање. Пре свега, зато што је неколико компанија у продају пустило топлотне пумпе ниже класе које су нешто приступачније. Веома су ефикасне, али за веће стамбене јединице. Ради о великој инвестицији, јер за двособан стан, на пример, улагање може да достигне и 20 хиљада лева, зависно од тога шта клијент жели да се угради на топлотну пумпу и на који начин, да ли се ради о подном грејању или грејању помоћу клима уређаја или радијатора, да ли се ради о топлотној пумпи са бојлером. Топлотне пумпе се углавном уграђују у куће, где се инвестиција исплати.“

Међутим, електрична топлотна пумпа неће ефикасно радити у згради која није добро изолована:

„Ако су прозори лоши, ако стан има пуно вањских зидова, ако је на ветровитој страни, ако се суседни станови не греју, топлотни губици су неминовни.“

Директива о енергетским перформансама зграда државама чланицама ЕУ, укључујући Бугарску, даје изузетну флексибилност по питању постављања стандарда, али ће од њих захтевати да националне акционе планове припреме до 2025. године. Тако ће сва одговорност за примену нових правила пасти на владе – оне ће бити те које ће одређивати које зграде имају најниже енергетске карактеристике, а које треба приоритетно реновирати.

Ажурирана Директива о енергетским перформансама нашу земљу је затекла у тешкој ситуацији: завршен је програм бесплатне санације, поднесен је огроман број жалби због пројеката за које је одбијено 100% финансирање бесповратним средствима, а грађани и локална власт изражавају масовно незадовољство. Грађани Сливена, на пример, стајали су у реду више од 24 сата како би уграбили последњу прилику за бесплатну санацију.

А грађани у Габрову који су предали документе, још увек чекају:

„Добро је да се реновира, да би зграда попримила другачији изглед. Споља се већ све гули, малтер отпада, све је већ старо. Урадили смо и столарију, стубиште, кров, али смо га само закрпили, и он је за реновирање.“

Незадовољство није изненађење, с обзиром на огромно интересовање за овај програм – поднесено је преко 3.000 предлога за преко 4 милијарде лева, Истовремено, одобрење је добило свега 756 вишепородичних стамбених зграда за нешто више од 1,1. милијарди лева.

Многи градоначелници, како великих тако и малих општина, ресорном министарству су упутили протестна писма у којима су изразили сумњу у истинитост енергетских истраживања, приметивши финансијску неравнотежу између општина. Градоначелник општине Стралџа Атанас Киров чак је најавио да ће решење за случај реновирања стамбених блокова потражити на суду.

Незадовољан је и Христо Христов, градоначелник општине Бољарово, у којој није одобрен ниједан предлог за санацију:

„У општинама које су у сличној ситуацији као наша одобрење за санацију добило је неколико блокова, док у некима није ниједан. Сматрам да је процена субјективна и можда је у питању лобирање или нека друга активност.“

Тренутно је у току ново прикупљање пројеката за енергетску санацију, али овага пута уз 20% финансијског учешћа станара зграде. За нове пројекте са суфинансирањем у оквиру Плана опоравка и отпорности обезбеђено је 256 милиона лева. Међутим, нема много пријављених, а Министарство регионалног развоја и јавних радова је већ други пут продужило рок за подношење пројеката. 

У контексту ове напете ситуације, какве изгледе има Бугарска по питању предвиђених стандарда?

Нови захтеви у складу са ажурираном Директивом о минималним стандардима енергетских перформанси неће представљати проблем за нестамбене зграде и за новоизграђене зграде, где је темпо изградње веома активан, а тржиште ће брзо одговорити на нове захтеве, сматра Цвета Нањова, стручњак за енергетску ефикасност. У интервјуу за БНР, она наводи да корен проблема лежи у постојећем приватном стамбеном фонду, на који у нашој земљи отпада 97%, од чега 93% не испуњава савремене захтеве енергетске ефикасности:

„Главни проблем остаје постојећи стамбени фонд. Програм обнове вишепородичних стамбених зграда са бесповратним средствима у износу од 100% допринео је томе да су власници навикли да реновирање није обавеза њих као власника, већ државе, општине, јавних институција и, нажалост, биће тешко да се вратимо на нормалну праксу подршке државе, и то, пре свега, оних који нису у могућности да то сами учине, да би се санација могла одвијати у што већем обиму. Јер, сложићете се, нема много логике у томе да сви порески обвезници, Бугари и Европљани, плаћају реновирање у износу од 100%  за веома малу групу оних којима се посрећило. Видели смо какво је разочарање наступило и какве емоције још увек владају након пријаве за бесплатну санацију. Али у будућности ће се ови приступи спроводити у оквиру нове директиве, да финансијску подршку добију управо они који то заиста не могу учинити сами, они који су енергетски сиромашни, како би могли да обезбеде самоучешће, а ова директива се фокусира на енергетско сиромаштво. Знамо да је у нашој земљи недавно усвојена дефиниција енергетског сиромаштва, али она, нажалост, тренутно постоји само на папиру. Други важан правац ових политика, који бугарска Влада тек треба да развије, је једношалтерски систем, тј. да грађани добију стручну помоћ на терет јавног ресурса како би могли да се организују.“

Међутим, који су главни пропусти које држава прави по питању применњ стандарда енергетске ефикасности:

„Нажалост, немамо стални програм обнове стамбеног фонда. Имамо периодичне иницијативе са 100 % финансирања овог фонда, а до сада је, за последњих 10 година, јавним ресурсима, који су увек ограничени, реновирано само 4% постојећег фонда зграда. Постоји потреба за сталним програмом, уз сталну подршку јавног ресурса – то је фокус, јер нема потребе да убеђујемо људе. Одавно су схватили да је најјефтинија енергија уштеђена енергија. О томе сведочи и статистика са последњег пописа становништва – само у последњих 10 година у Бугарској је више од 50% власника своје прозоре заменило енергетски ефикасним.“

Са каквим проблемима се суочава наша земља у контексту захтева за активном политиком у правцу енергетске ефикасности?

„Спровођење свих ових програма биће страшно, јер је План опоравка и отпорности требало да буде спроводен у периоду 2021-2026 – током пет година. Пуна примена програма Плана опоравка и отпорности мораће да се обави у року од годину и по, највише две. Паралелно с тим, инвестиција од преко милијарду лева за општинске пројекте, такође треба да буде завршена до 2026. године. Грађевински сектор је изразио велику забринутост због недостатка кадрова, па ће бити тешко испоштовати тражене рокове и, како што је познато, то ће највероватније ићи на уштрб квалитета. У исту ситуацију доведени су и енергетски ревизори, чији број је ограничени. За три месеца морали су да ураде 3.000 прегледа, и то не само за стамбене зграде, већ су паралелно текли и остали програми за јавне зграде. И очигледно, када се толико жури, прави се више грешака, али ако бисмо имали такав план и ако би били познати извори финансирања, као и време у коме ће се ови програми развијати, све би се могло оптимизовати. Када би постојала предвидљивост за наредних 5-10 година, такође би било могуће имати квалитетнији кадар у инвестиционом процесу.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ