Декан Факултета за геологију и географију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ проф. Климент Најденов је почетком марта посетио бесарапске Бугаре у украјинском селу Зора како би предао донацију у виду два лаптопа, књига о Светој гори проф. Румена Пенина, као и издања везана за утемељивача географске науке код нас – акад. Анастаса Иширкова. Ово је прва иницијатива новооснованог Explorers Club Bulgaria, чија свечана промоција ће се одржати вечерас, 19. марта, у аули Софијског универзтитета.
„Покушавамо да оснујемо клуб истраживача, који ће представљати једну мултидисциплинарну професионалну заједницу. Она треба да буде посвећена напретку у научним и теренским истраживања, као и у очувању животне средине и свега што може да заштити нашу планету и да унапреди научна истраживања из апсолутно свих области,“ рекао је за Радио Бугарску проф. Најденов.
Међу оснивачима клуба нашла су се нека од водећих имена бугарских географа, историчара и културолога, али и страствених путника, као што је археолог проф. Николај Овчаров, географ и писац доц. Георги Бардаров, писац и путешественик Северина Маркова.
„Планирамо једно путовање до највеће слане равнице у Боливији. Желим да поделим са вашим слушаоцима да се испод највеће слане равнице на свету налази највеће лежиште литијума на планети, који је неопходан за електричне аутомобиле. У мају желимо да посетимо Алжир, где ћемо отићи дубоко у пустињу Сахару, која у својим недрима чува цртеже на стенама из доба када је пустиња Сахара била зелена савана. Са проф. Николајем Овчаровим истражићемо шта се догодило, у каквом је стању данас и која су очекивања научника за будућност пустиње Сахаре и цртежа на стенама, који су под заштитом Унеска.“
Експедиције ће учесници, за сада, финансирати властитим средствима, као и уз подршку истомишљеника. Проф. Најденов је изразио наду да ће се убудуће захваљујући овим путешествијима, која представљају спој путовања, науке и истраживања, покренути један процес у који ће се укључити много више људи, а путовања ће имати одређену сврху. „Део новца предвиђеног за путовање биће искоришћен за покретање социјалних иницијатива, као што сам већ поменуо, прва је била у Украјини. Видели смо да има ефекта, људи су се обрадовали.“
„Видели смо искре радости у очима деце, које овде у Бугарској, пошто смо презадовољени и презасићени, не можемо да осетимо. Док се тамо захвалност у очима деце јасно видела,“ рекао је проф. Климент Најденов, не скривајући осећај напетости и бриге, који лебди у ваздуху у Украјини. Његову последњу посету Одеси обележили су напади дроновима.
„Наше путовање до села Зарја, како га зове бугарско становништво, било је напето, јер је требало да прођемо неколико пунктова на којима су били регрутовани младићи. У селу са 1.700 кућа живи око 5.000 људи, махом бесарапских Бугара. Ови људи чувају и негују бугарски дух и традицију. Дочек је био веома топао, послужили су нас храном коју су сами произвели. Имао сам осећај да сам у једном заборављеном времену. Људи су веома чисти, добронамерни. Као особа која се бави географијом насеља у Бугарској, био сам одушевљен радом сеоског читалишта, као и тиме да је ово село изнедрило европске, светске и олимпијске шампионе, има четири фудбалска тима у четири старосне групе, као и рвачки тим. Испоставило се да све ово финансирају локални земљопоседници, а као додатак томе – хлеб у селу је бесплатан за све његове житеље,“ рекао је проф. Климент Најденов, који је обећао себи да ће се вратити у село Зора, али са своје троје деце, како би се упознала са својим сународницима ван матице.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, СУ "Свети Климент Охридски", лична архиваВелико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану..