Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Благовести – хришћански празник мајке

Фотографија: pravoslavieto.com

Сваке године, 25. марта, БПЦ прославља један од својих најсветлијих празника – Благовести, сећање на дан када је архангел Гаврило сишао са неба и Девици Марији пренео благу вести о безгрешном зачећу Господа Исуса. Овај празник представља оличење бескрајне милости Божије према људима, а посебно према жени – мајци, која је благословена да даје живот. Најчистија међу девицама је изабрана да роди Исуса Христа, који ће вољену Божју децу вратити у Царство Небеско. Безгрешним зачећем девице Марије, Божјом благодаћу, благословљено је и женско начело. Тако је жена, односно мајка постављена на врховни пиједестал од људи и самог Створитеља. Из тог разлога се празник Благовести, према хришћанском веровању, сматра и Празником мајке.

"Благовести су један од великих празника наше православне цркве, посвећен Пресветој Богородици, која је узор свим хришћанским женама мајкама“, каже теолог и аутор савремене хришћанске литературе Александра Карамихалева у ексклузивном интервјуу Радио Бугарској:

"Ово је за све нас, празник оправдане наде да ће сеобећани нам после првородног греха Спаситељ родити у човечанском телу и искупити људски род. Да ће свим верним следбеницима Христа Спаситеља поново бити отворен пут у Рај, у Царство Божије."


"Можда овде треба навести да материнство није било део планова Пресвете деве Марије, која је од најранијег детињства била посвећена Богу и заветовала се да ће целог живота служити Богу у девичанству. Упркос томе, она без икаквог оклевања на радосну вест светог архангела Гаврила одговара: ˈЕво слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојојˈ", каже Александра Карамихалева.

У наше време тешко да можемо замислити такву понизност без примера Пресвете девице Марије. Она прихвата Божји позив без икаквог оклевања, без страха, без сумње. „Живот свакога од нас, са искушењима и радостима, непрекидан је низ Благовести, у којима Бог на овај или онај начин изражава своју благу вољу и од нас очекује одговор“, наводи Александра Карамихалева и додаје да Бог нам открива своју вољу кроз наше свакодневне обавезе и сталне прилике да поступамо по јеванђелским заповестима. То су радости, болне околности, тешка искушења, потребе људи око нас, као и искушења која долазе од људи око нас.

"У ствари, суштина хришћанства је управо у томе, да будемо мудри у свим случајевима у којима нас Бог позива да посведочимо своју веру. Да као Марија одговарамо понизно: ˈНека ми буде по речи твојојˈ. На данашњи дан, на празник Благовести, ред је да свако од нас запита своју савест колико смо у стању да одговоримо: ˈНека ми буде по речи твојојˈ у случајевима када се воља Божија не поклапа са нашим плановима. Када смо суочени са нечим што је људски необјашњиво, што се не може решити или је апсурдно, у некој крајње замршеној ситуацији, када нам се чини да нас опасности вребају одасвуд или када имамо осећај да нам се живот окреће за 180 степени – да схватимо колико је јака наша вера у Бога, у Божију промисао за нас, у Божију љубав и милост. Тада се види и колика је наша одлучност да себе, цео свој живот посветимо Богу, као што то обећавамо на свакој литургији."


Управо у тешкоћама, било да је реч о нашим личним проблемима или искушењима са којима се суочавамо као друштво, чини се да наша вера у Бога јача и најјача је, закључује Александра Карамихалева.


Фотографије: БГНЕС, pravoslavieto.com

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30