Песма, коју је пре много година написала власница галерије и кустос пројекта Веселина Саријева, послужила је као инспирација за назив изложбе.

„На изложби је представљено много апстрактних слика, веома апстрактног призвука, али иза њих се крију инспирације које долазе из природе, из слика воде, мермера, цвећа. А заправо је „Слика на ивици материје“ двоструки концепт, који комбинује апстракцију и реалистичну репрезентацију у једном”, рекла је уметница Јани Пункини из програма „Христо Ботев” БНР. 

Сам живот Денице Тодорове је преплитање снова и стварности, између овде и тамо, некад и сада. Са само 20 година одлази у Белгију, где завршава магистарске студије сликарства на једној од најпрестижнијих високошколских установа из области ликовне уметности у Европи – Краљевској академији лепих уметности у Антверпену.

„У ствари, Белгија се догодила случајно. Отишла сам тамо студирати у оквиру Еразмус програма и схватила да се ради о академији светског гласа. Нарочито ме је привукла савремена уметност, дела каква до тада нисам видела у Бугарској, што ми је била мотивација да останем и тамо завршим школовање. Након тога, сасвим природно, у Белгији сам изградила своју каријеру и постигла успех. Можда, с обзиром на то да неки начин публика у Бугарској није обраћала пажњу на мене, раније нисам ни имала повода да овде долазим чешће”, признаје Деница.

Тек крајем 2023. године своје радове први пут представља у Бугарској, у оквиру програма Националне јесење изложбе у Пловдиву – престижног форума за савремену бугарску ликовну уметност.

Иако је дипломирала сликарство, Тодорова је последњих десет година посвећена основном аспекту сваке велике слике – цртежу. Актуелна изложба „Слика на ивици материје” упознаје нас са њеним карактеристичним цртежима рађеним графитном оловком на танком папиру, који су привукли пажњу стручне јавности у Европи доневши јој низ престижних награда, укључујући STRABAG Artaward International, коју је, у конкуренцији између 800 уметника, освојила 2017. године, као и Ronse Drawing Prize, награду са 55-годишњом традицијом, којом је удостојена 2014. и 2015. године.

„Велика инспрација био ми је зграфито – техника израде монументалних мурала у јавним просторима, која је у источној Европи била веома популарна средином прошлог века. Често се користи за декорисање зграда, а може се видети и на фасадама у Бугарској. Састоји се у наношењу неколико слојева премаза различитих боја на зид који се затим гребу да би се добио рељеф и постигао облик захваљујући контрасту боја. Моја техника је цртеж у негативу – узмем лист који истрљам графитним прахом док не постане јако црн, а онда почињем да постепено скидам и бришем црно тражећи светло. На тај начин стварам своје облике и то је моја асоцијација на зграфито”, објашњава уметница за БНР.

Признаје да јој цео процес цртања личи на уметнички перформанс, за који јој је као инспирација послужио и њен отац, који је био вајар. У то можете да се уверите и сами у видео-презентацији њене изложбе у Пловдиву.

Цртеж, који у Бугарској има дугу традицију, стиче све већу популарност у целом свету, каже Деница Тодорова. „У ствари, ретко када је цртеж био толико заступљен на бијеналима, сајмовима уметности и изложбама као што је то тренутно случај“, сматра уметница. Срећна је што се све више уметника у процесу стварања опредељује за овај приступ и што се широм света организује све више специјализованих форума.

Изложба „Слика на ивици материје” може се погледати до 19. маја у Галерији „Саријева” у Пловдиву.

Фотографије: галерија „Саријева”, Facebook /Деница Тодорова