Непосредно пре избијања Балканског рата 1912-1913. године, број Бугара у региону Једренске Тракије (Једренског вилајета) износио је 410.724 људи, показују подаци тадашњег Министарства спољних послова Бугарске. Падом Једренске тврђаве 26. марта 1913. године, подручја са бугарским становништвом су ослобођена турске власти, али не за дуго. У јуну исте године Турска је повратила Једренску Тракију где је почела тешка битка с Бугарима, део којих успео је да одбегне у Бугарску, док су други погинули борећи се за своју слободу. 

• У Бугарској је 26. март Дан Тракије

Из тог периода остале су две цркве – митрополитска црква Светих Константина и Јелене и црква Светог Георгија Победоносца у Једрену, а бугарско читалиште „Просвета“ и допунска школа „Иван Вазов“ уједињују бугарску заједницу у Јужној Тракији. Читалиште „Просвета“ које је постало духовно средиште људи различите вероисповести, али бугарског порекла, смештено је у малој згради, у непосредној близини храма Светог Георгија Победоносца. У суседству цркве је и зграда на чијем првом спрату се налази допунска школа. Само до пре годину дана о парохији и заједници бринуо је отац Александар Чакарак – бугарски свештеник који је љубав према Богу и људима наследио од свог оца Филипа Чакарака, који је такође био свештеник. Својом посвећеношћу, личним залагањем и родољубивим радом, отац Александар је умногоме допринео јачању и одржавању пријатељских и добросуседских односа између Бугарске и Турске. У фебруару 2023. године му је председник Румен Радев за његове велике заслуге за очување бугарског културног и историјског наслеђа доделио орден Светих Ћирила и Методија. Изненадна смрт свештеника, који је овај свет напустио у марту прошле године, потресла је читаву Јужну Тракију, али остаје оно што је за живота направио:

„То је велики губитак за све нас. Губитак за породицу, велики губитак за Бугарску и за Турску,“ каже с болом у срцу његова супруга Марија Чакарак у интервјуу Радио Бугарској. „Отац Александар је био човекољубац. Много је волео људе, свима је помагао, ма какви они били. Напустио је овај свет потпуно неочекивано. Бог да му душу прости. Трудимо се да колико-толико одржавамо оно што је направио. Заиста је веома тешко, јер је он био покретач свега овога. Желео је да црква цвета, да јачају добри међуљудски односи и да буде мост између различитих култура. Он је желео да се организују културни догађаји и ми настављамо његово дело.“

После смрти оца Александра, презвитера Марија је добила велику подршку како од тракијских удружења Бугара тако и од бугарских власти:

„Ја једноставно нисам очекивала овакву подршку од много људи, чије је душе дотакао. Независно од њихове вере, он је бринуо о свима и ми се трудимо да свима помажемо. Велико хвала Бугарској и Турској, као и бугарским и турским грађанима који нас подржавају.“

Што се бугарских храмова у Једрену тиче, тамо се отац Александар побринуо да иза себе остави достојног наследника:

„Пошто сам одрастао уз цркву заволео сам Бога од малена,“ каже син оца Александра Георги. „Моји родитељи су ми кроз цркву показали доброту живота. Пре тога је мој деда, колико је могао, водио овдашњу цркву. Стога ми је служба Богу одувек била блиска срцу. Ако смо живи и здрави, волео бих да што пре и званично заменим свог оца. Биће ми драго – то је био његов сан и дај Боже да га остварим,“ рекао је Георги.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, БГНЕС,  Генерални конзулат Републике Бугарске у Једрену