Последице терористичког напада у Русији одјекнуле су широм Европе. Терористички напад који се 22. марта догодио у концертној дворани Крокус сити хол код Москве и у којем је погинуло више од 140 људи, покренуо је питање да ли у Европи поново постоји опасност од напада великих размера, сличних онима који су се средином прошле деценије десили у Француској и Белгији. Као одговор, поједине земље су одмах најавиле да ће појачати мере безбедности.

Појавила су се и многа друга питања: да ли ће Москва и Запад моћи да оставе по страни своје разлике и удруже снаге у борби против тероризма, тако што ће размењивати обавештајне податке, и да ли ће Русија моћи да спроведе објективну истрагу терористичког напада, с обзиром на то да трагедију користи у унутрашњополитичке сврхе.

У Русији су за терористички напад приведена и оптужена 4 мушкарца из Таџикистана, који се сматрају директним починиоцима. Иначе, одговорност за напад преузела је Исламска држава, тачније, њен огранак Вилајат Хорасан, назван по историјском региону који покрива делове данашњег Авганистана, Ирана и Централне Азије. Група напада руске циљеве од 2015. године.

Упркос томе, Русија је оптужила Украјину да је повезана са нападачима, за које Москва верује да су покушали да побегну у Украјину. Директор Федералне службе безбедности Русије Александар Бортников је истакао:

„Исламисти сами не би били у стању да припреме терористички напад. Наравно да су имали помоћ. Прве информације добијене од приведених у случају терористичког напада у концертној дворани Крокус сити хол потврђују умешаност Украјине.“

Кијев је одбацио оптужбе, а САД су ове претпоставке назвале апсурдним. Портпарол ЕУ за спољну политику и безбедност Петер Стано је нагласио:

„Нема доказа да би Украјина могла бити умешана у терористички напад. И позивамо Москву да не користи ову трагедију као изговор за ескалацију сукоба у Украјини.“

„Међутим, упркос позивима, чини се неизбежним да ће Владимир Путин покушати да искористи ситуацију“, каже заменик министра иностраних послова Анджеј Шејна:

„Владимир Путин ће настојати да око себе консолидује руско друштво. Он ће покушати да оправда даље војне напоре против Украјине и, користећи ову трагедију, покушаће да убеди руско друштво у легитимност наставка терористичког рата против Украјине.“

Експерти кажу да је напад могао бити спречен да је Кремљ озбиљно схватио упозорења Запада. Путин их је отворено одбацио, рекавши да имају за циљ да застраше и дестабилизују руско друштво.

Бугарски стручњак за безбедност Ивајло Иванов сматра да између држава постоји дубоко неповерење које омета сарадњу:

„Сарадња између обавештајних агенција различитих земаља, која је претходних година функционисала прилично добро, што је један од разлога смањења терористичке претње, не може да се деси због огромног нивоа неповерења. То видимо на руској страни, исто као и занемаривање датих информација.“

За јачање сарадње залаже се и француски председник Емануел Макрон:

„Предложили смо јачање сарадње са руским обавештајним службама и нашим партнерима у региону. Надамо се да ће кривци бити пронађени што је пре могуће и да ћемо наставити да се ефикасно боримо против ових терористичких група које су усмерене на неколико држава. Сада то видимо у Русији, пре неколико месеци – у Турској, а однедавно у Француској.“

Након терористичког напада у Подмосковљу, Француска је стање приправности подигла на највиши ниво. Овог лета у Паризу ће бити одржане Олимпијске игре, које ће, заједно са огромним приливом турист, представљати озбиљан безбедносни изазов. У интервјуу за Ројтерс, један француски држављанин је прокоментарисао своју забринутост на следећи начин:

„Било је терористичког напада током Олимпијских игара, као и током маратона. Очигледно, ово су алармантни догађаји са безбедносног становишта. Мислим да француске власти уопште нису спремне за Олимпијаду. А ово је начин да покажу да узимају ствари у своје руке и да су спремни да буду домаћини таквог спортског догађаја који ће привући људе из целог света.“

„У терористичком нападу код Москве уочена је нека специфичност, која се разликује од онога што смо навикли да видимо у терористичким нападима ИСИС-а“, приметио је Тихомир Безлов из Центра за проучавање демократије:

„ИСИС напада, пре свега, регионе са муслиманским становништвом, односно тамо где имају прилику да прошире свој утицај. У случају Русије и европских земаља, ово је спорно. Још једна ствар која се обично примећује код оваквих терористичких напада је да су они самоубилачки, односно нападачи не би требало да преживе. Што се тиче терористичког напада у Крокусу, било је неселективне пуцњаве, паљења сале и лоше планираног бекства нападача. Постоји проблем са профилом самог терористичког напада“, напомиње експерт. „Треба напоменути и који је објекат изабран – тамо нема безбедносних снага, пошто је Москва веома интензивно покривена различитим јединицама руских безбедносних служби и веома је тешко учинити било шта у самој  Москви. Због тога је изабрана Московска област, периферија Москве. Друга ствар која упада у очи је да је ИСИС каснио са преузимањем одговорности. Обично одмах преузимају одговорност. Већ постоји претпоставка шта тачно представља ова верзија напада. Претпоставља се да је вероватно коришћена нека организација која је повезана са ИСИС-ом, у овом случају, вероватно из Таџикистана, која има позиције у бившим совјетским републикама. Дакле, постоје проблеми са профилом самог терористичког напада и, сходно томе, објашњењем оваквог развоја догађаја.“

„Веза са Украјином је идеолошко оправдање за непредузете мере“, истиче Безлов.

„У самој Русији, оно што је спорно и дискутабилно јесте да су заиста постојала упозорења из Сједињених Држава и Велике Британије о предстојећем терористичком нападу, које су службе игнорисале, чак идеологизирале. Рекли су да је то провокација од стране Сједињених Америчких Држава. Још једна ствар која се десила је да Русија, иако је признала да се ради о радикалној терористичкој организацији, остаје при тези да је напад повезан са Украјином, јер то представља добро идеолошко оправдање за непредузимање акције. Веома пажљиво су изабрали начин на који су то објаснили. Објаснили су да ће Украјина терористима пружити могућност да прођу преко њене територије док беже из Русије. У овом случају нема детаља о конкретним акцијама Украјине у погледу организације. Начин на који се одвијало само хватање терориста, видео снимци и фотографије које су процуриле на интернету, показале су веома проблематичну слику са становишта деловања руских служби.“

Тихомир Безлов такође сматра да борба против тероризма не би требало да буде област у којој постоји сучељавање и разилажење интереса:

„Пре почетка рата са Украјином постојала је сарадња, чак је спречено неколико терористичких напада у Русији. Постојао је одређени систем размене информација. Каква је тренутна ситуација и у којој мери су канали за размену информација сачувани тешко је рећи, али не мислим да је то област у којој треба да постоје супротстављени интереси, упркос чињеници да су се, очигледно, ставови према Русији драматично променили након почетка рата.“

Експерт је такође прокоментарисао да би муслиманско становништво у Русији и бившим совјетским републикама могло да се претвори у потенцијалну претњу за безбедност земље у будућности:

„Питам се колико ће начин на који Русија реагује изазвати додатну реакцију исламских држава. Видели смо такве претње одмаздом због третмана нападача. Један од проблема Руске Федерације је велика муслиманска мањина у Русији, која је, у случају Чеченије, била изузетно непријатељски настројена и извршила велики број терористичких напада у Русији. Постоје и друге области које се такође сматрају ризичним – бивше совјетске републике, у којима су, очигледно, ове радикалне идеологије попут ИСИС-а имају утицај, укључујући Таџикистан, Узбекистан, Киргистан.“

Да ли се очекује нови пораст тероризма и који су потенцијални ризици за Бугарску и Европу?

„Наш проблем је пре какве би биле последице по Европу и ЕУ, укључујући и Бугарску“, прокоментарисао је Тихомир Безлов. „Наш проблем је, као што знате, дуги низ година повезан са чињеницом да се Бугарска налази на граници муслиманског света па сходно томе постоје и значајни ризици, јер преко територије наше земље пролази велики проток – од робе до људи који стижу са Блиског истока. Различита су објашњења зашто у Бугарској нема толико инцидената у односу на период 2015-2017, при чему су неке од најтеже погођених земаља предузеле заиста озбиљне мере и уложиле велика средства у безбедност. Оне су промениле концепт унутрашње безбедности и сведоци смо многих операција у којима су у стању да спрече терористичке нападе – озбиљне, велике терористичке нападе. „Дакле, не ради се само о томе да више нема ИСИС-а у Сирији и Ираку, или о томе да смо имали пандемију. Дешавања не би требало да објашњавамо само овим факторима.“