Додирне тачке између биологије и иконописања су непознате и неразумљиве људима који су одани науци. За Екатерину Титову, доктора биолошких наука, која је навикла да свему приступа на логичан начин, оцрковљење долази некако само од себе, кроз музику, а онда и кроз појање у хору катедрале Светог Николе у француском граду Ници. У почетку је Катја певала не схватајући значење напева и почела је да поставља питања, али јој нико није давао одговоре. Уписала се на Духовну семинарију Руске православне цркве у Паризу "Света Геновева" као екстерни студент. Школовање на Семинарији јој открива пут којим треба да иде. Већ на крају прве године студија свештеник у цркви, где наставља да пева, ју је благословио да води недељну школу. И док је деци предавала катихизис, на крају сваког часа црта заједно са њима. Тако је, уз црквено појање и предавачки рад у недељној школи, почела да учи иконопис у Паризу:
"Схватила сам да је веома важно да деци предам знања о љубави, о Богу – прича Екатерина Титова у ексклузивном интервјуу Радио Бугарској. – Деца су билингви. Нека од њих имају руске корене, друга – бугарске. Било је и деце која су пола Италијани, пола Французи – у школи говоре један језик, а код куће – други. Понекад чак код куће говоре два-три различита језика и веома им је тешко да схвате ко су заиста. Зато сам им рекла да је оно што је најбитније то да су православне вере, без обзира на њихову националност. То им је било јако важно – видела сам светлост у њиховим очима и то им је било довољно. Рекла сам им да је православна црква њихов дом у сваком кутку света."
Након што је завршила Семинарију у Паризу Катја је била на стажевима на Академији класичних уметности у Фиренци (Италија) и Академији заната у Москви (Русија где је савладала ликовне технике. Док је студирала, схватила је да, да би сликар добро сликао, мора да се опусти и да ни о чему не размишља. Међутим, иконописац мора да припреми огромну количину потребног материјала и да се помоли, а затим да све пренесе на даску.
Са икона Екатерине Титове струји златна светлост, симбол светости. Боје су нежне пастелне, јер смирују. "Сујета је увек јарка. Када је реч о икони, мој став је да тамо све мора да буде мирно", наводи Катја.
Поред икона она осликава и шалове, лепезе и кишобране. Након што се удала, Катја је живела у Немачкој и Аустрији, где ју је отац Владимир Тишчук, тренутни предстојатељ Руске цркве у Софији, венчао.
Захваљујући свом познанству са оцем Владимиром долази у Бугарску и приређује своју изложбу у Руском културном центру.У међувремену, посећује Велико Трново и Рилски манастир, који је буквално задивљују својим духом:
"Била сам у Великом Трнову. Град је невероватан, има изузетно богат културни слој. Тамо сам доживела велику радост. Ово је духовно срце Бугарске и била сам поносна на вас што имате такво место. Боље је од Швајцарске, одише невероватним духом, који се свугде осећа – чак и ако само шетате улицама! Рилски манастир је за мене био посебан духовни доживљај. Он је први манастир који смо посетили у Бугарској. Тамо је све складно и урађено са љубављу према Богу – храмови, зграде, а у главном музеју срца су нам стала. Такву лепоту никада нигде другде нисмо видели – нити у Аустрији, нити у Немачкој, нити у неком од најлепших музеја у Европи. И заиста, верујем да је то огромно наслеђе. Бугарска је оно што смо тамо видели. Мислим да тамо постоји права ризница информација. Морамо се тиме поносити и очувати га. Чини ми се да само вера чува нацију, јер се без вере лако расејавамо по ћошковима, а вера нас сједињује и с Богом."
При крају нашег разговора Екатерина Титова је пожелела Бугарима да живе у Христу и што је најважније – да знају Бога, своју веру и своју историју. "Она је толико богата. Имате дивну земљу – волите је и цените!"
Фотографије: Снимки: Дарина Григорова, facebook.com/RKIC.Sofia, podvorie-sofia.bg, icon-blagovest.com
Превела: Албена Џерманова
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..