Свако дете сања да има све време на свету за игру и уживање у безброј слатких искушења. Једно од њих је, наравно, њено величанство Чоколада.

За многе људе данас, чоколада је стални извор среће, јер њено конзумирање подстиче производњу ендорфина – "хормона среће". Квалитет и укуси су различити, али прави љубитељи чоколаде знају да је добро да их купују у специјализованим продавницама или занатским атељеима, где се слатко искушење прави пред њиховим очима. Управо такво место у срцу свог родног града Враце створила је наша сународница Михаела Катева.

"Пре неког времена боравила сам у Енглеској и радила као шеф предузећа за свеже воће. Тамо сам уштедела велики део новца који сам уложила у мој посао – каже Михаела у интервјуу који је дала за Радио Бугарску – Радим са најбољим професионалним машинама на тржишту. Италијанске су производње. Такође, сви састојци које користимо су врхунског квалитета. Трудимо се да будемо конкурентни на тржишту, иако се налазимо у малом граду као што је Враца (северозападна Бугарска). Тежимо да испунимо све прописане услове за оно што тврдимо да јесмо – за радионицу чоколада.

Михаела је драгоцено искуство у прављењу чоколаде стекла у Словенији, где је боравила 3 ​​месеца, на позив локалног мајстора:

"Било је дивно јер је, када сам ја отишла, била пандемија и све су затворили. У хотелу у којем сам одсела, била сам само ја – сећа се она. – Када сам стигла мој домаћин је добио велику поруџбину из Словенији суседне земље и замолили су ме да од понедељка до суботе учествујем у производном процесу бомбона, а договорили смо се да ћемо недељом експериментисати и правити нове рецепте на основу наших идеја, које до тада нисмо реализовали. Недељом смо све заједно радили, а током остатка седмице нас троје смо производили отприлике по 6.000 бомбона дневно и тако је било око месец дана, док сам им ја помагала. Дивно проведено време."

Све што је научила од Словенца Михаела данас примењује у сопственој радионици. Инспирисана амбалажом коју су у Словенији користили, створила је сопствену врсту „коверата за писма” у које пакује "слатке" вести за своје муштерије. 

Поред тога, стално комбинује различите укусе:

"Често експериментишемо и неки од укуса које тренутно нудимо су још са почетка моје радионице чоколаде. То су, на пример, диња и бекон. Упознала сам једног суши мајстора, који ми је дао васаби и направили смо бомбон са васабијем и мангом. Правимо и друге помало необичне комбинације слатког и сланог – црног бибера, вишње и црне чоколаде, имамо и бомбоне са слатким и љутим папричицама и црном чоколадом. Не заборављамо ни људе којима није препоручљиво да једу толико слатко. За њих нудимо бомбоне са неком заменом за шећер, како би и они могли да уживају у нашим чоколадним посластицама. Нудимо црну чоколаду са различитим процентима какаа, а не само белу и млечну чоколаду."

Михаела Катева је срећна што као професор гимназије у граду Вршецу успева да инспирише своје ученике да се определе за занимање "пекар посластичар". Неки од њих су већ применили своја знања у њеној радионици, припремајући се за разна такмичења. Младима саветује да раде оно што им се допада и чини им задовољство, као и да свој потенцијал остваре у Бугарској, тако што ће уз помоћ различитих европских програма покренути сопствени бизнис.

Фотографије: лична архива

Превела: Албена Џерманова