Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне седмице. Црква га слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Најкарактеристичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице.
У рану зору тога дана девојке одевене у шарене народне ношње – лазарице, беру цвеће да би исплеле венце за наредни дан – Цвети. Потом иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, женидба, здравље и плодност. Када улазе у нечију кућу лазарице певају песме сваком члану домаћинства а домаћин им даје ситне дарове. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Био је обичај да на Лазареву суботу момци запросе своју драгану.

И дан данас Лазаревден доноси пролећно расположење и један је од жељно ишчекиваних празника у селима и градовима.
Фотографије: БГНЕСИсторија дуга чак пет миленијума лежи скривена у рушевинама средњовековне тврђаве Рјаховец, где су пре 10 година започета систематска археолошка истраживања. Управо тим поводом, 17. новембра, Историјски музеј у Горњој Орјаховици отворио је изложбу..
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..