Данас Бугарска православна црква и њени верници славе Свете Константина и Јелену, који су опевани као равноапостоли јер су слично апостолима допринели распрострањењу хришћанства.
Свети Константин био је византијски цар који је у 4. веку увео хришћанство као званичну религију у Византијском царству. Његова мајка царица Јелена пронашла је крст на којем је био разапет Исус Христ и подигла је неколико манастира у светим местима.
Проналазак Крста Господњег сматра се најважнијим догађајем у историји хришћанске цркве, а цар Константин и царица Јелена су канонизовани за свеце.
У Бугарској се Дан светих Константина и Јелене повезује с нестинарством.
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...