„Нећемо да буде сиво, хоћемо да буде лепо“ – ово је мотосредње школе „Свети Ћирило и Методије“ у селу Царев Брод. „Другачија школа“ још је један мото школе коју похађа 118 ученика узраста до 7. разреда из укупно 10 насељених места у региону Шумена (североисточна Бугарска). А да је ова школа лепа и другачија види се чим пређете њен праг. Толико да је постала туристичка атракција, а људи изблиза и далека долазе и разгледају је као некакво ... чудо. У књизи утисака, посетиоци је описују као „дечју палату”, „галерију слика” или „школу-светилиште”.
Више од 120 паноа, цртежа и слика, као и портрета историјских личности и цитата који позивају на толеранцију и љубав према учењу красе зидове школе у Царевом броду. Свака просторија је тематски опремљенаи уређена и има мултимедију, а тоалети су опремљени фотоћелијама.Сваког понедељка, на почетку првог часа, зачује се химна Републике Бугарске, а уторком химна града Шумена означи почетак разредног часа.И сви певају са одушевљењем.
Али то није све! „Нашу школа, чија историја је дужа од 100 година, похађају деца различитог порекла, културе и боје коже, јер је Царев Брод у прошлости био познат као међународно село са више од 13 етничких група. И рекао бих да код нас постоји дух препорода, а свака наша прослава се претвара у славље целог села“, каже за Радио Бугарску дугогодишњи директор Тихомир Трифонов. И додаје:
„Од 2009. имамо врећу за ударање која се налази у близини зборнице, насупрот које смо поставили слике наставника, штослужи за смањење агресије. Ако је ученик, на пример, љут на наставника, уместо да директно испољава страсти и емоције, он може да себи да одушка на овај начин. Мелодично звоно сигурно постоји у многим школама, али наша има 15 различитих тонова у трајању од 30 секунди. Сваког дана од 6.45 до 17.30 ч. школска радио станица пушта бугарску поп музику, али тако да то не омета наставу. И мислим да се и на овај начин такође усађује патриотизам.“
Иако се школа стално реновира и санира, већ 15 година у њу није крочио ниједан мајстор. О санацијама и кречењу бринемо се сами – углавном хигијеничарке и помоћно особље, а понекад се укључе и наставници“, каже Трифонов. А како успевају да се финансијски издржавају?
„Добијамо такозвани делегирани буџет, који је стриктно одређен према броју студената. С друге стране, имамо земљу која нам је пре много година додељена царским указом. Земљиштенам је враћена након што смо добили спор, али не школи, већ такозваном Енџејском школском одбору. Регистровали смо га 2000. године, активан је и од велике нам је помоћи. Такође, људи нам помажу на разне начине – у храни или грађевинском материјалу и сл.“, објашњава директор.
Школа већ дуго одржава одличну сарадњу са више од 100 година старим бенедиктинским женским самостаном Пресветог Срца Исусова у селу Царев Брод.Сестре бенедиктинке из Немачке, Јужне Кореје, Нигерије и других земаља предавале су деци енглески језик.
„Већ 25 година у сарадњи са сестрама организујемо петодневни летњи камп. Оне обезбеђују ручак и доручак, ми методолошку организацију.Имамо аниматоре, шаљемо дежурне наставнике и спортску опрему у самостан. За децу се организују морално-поучни разговори, али без дидактике и веронауке, у бенедиктинском самостану они се играју и баве се спортом. Током ових 5 дана организујемо полудневне екскурзије у околини, које су патриотски оријентисане“, каже Трифонов.
За ученике ове школе 24. мај је троструки празник. Осим што је тоДан бугарског писма, просвете и културе, такође славе и заштитника своје школе, одајући почаст Солунској браћи и Светом Бенедикту, који је проглашен за свеца 24. маја 1807. године. А Константин Ћирило филозоф и Методије, заједно са Светим Бенедиктом су духовни покровитељи Европе“, подсећа Тихомир Трифонов.
Погледајте нашу видео-репортажу из села Царев Брод, сусрет са сестрама бенедиктинкама и посету сеоској школи „Свети Ћирило и Методије“ – постоји опција за аутоматско превођење титлова.
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..