Министри економије и финансија ЕУ прошле недеље су одобрили план за Украјину, у којем су дефинисане активности за опоравак, реконструкцију и модернизацију земље, као и реформе које планира да предузме на свом путу ка придруживању ЕУ у наредне 4 године. Ово земљи даје приступ Механизму подршке Украјини, који вреди до 50 милијарди евра. Потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис објаснио је да ће то омогућити Комисији да исплати до 1,89 милијарди евра предфинансирања, а наредне две исплате се очекују у септембру и новембру. Он је изразио наду у брзо решавање питања споразума о усмеравању неочекиваних прихода од замрзнуте руске имовине у Украјину, који су постигли стални представници земаља чланица:
„Наш приоритет сада је да овај споразум озваничимо што је пре могуће како би се ова средства могла користити за подршку Украјини без непотребног одлагања као додатак плаћањима у оквиру украјинског механизма.“
У којој мери је план за Украјину изводљив у контексту рата? Ово је моје прво питање упућено економисти доц. др Красену Станчеву, оснивачу Института за тржишну економију и професору Софијског универзитета.
„Ово није тренутна акција, овај износ од 50 милијарди намењен је за период од 5 година и треба да сагледамо перспективу – и током рата и после њега. Прошле и претпрошле године са колегама, међу којима је било и 200 људи из Украјине, проценили смо шта ће се дешавати током рата и шта треба очекивати после рата у погледу трошкова обнове. Тако да је важније у којој мери ових 50 милијарди евра или цео пакет од око 145 милијарди, јер постоје авансна плаћања, покривају опште потребе како за период рата, тако и за период након њега, при чему ратни период подразумева војну помоћ и све остало, укључујући цивилну заштиту, подршку становништву, миграције, избеглице итд. Посљедња већа процена показује да ће за обнову током и након рата бити потребно око 420 милијарди долара.“
Много више него што је планирано...
„Ово је, као прво, више од онога што је предвиђено планом, а као друго, мање од онога колико ће бити, јер је то процена од септембра прошле године. Тренутно би процена требало да се креће негде око 650 милијарди. Од тога, 150 милијарди је европска помоћ, и то координирана европска помоћ – од ЕУ и држава чланица, међутим, ово није приватна помоћ и не укључује помоћ САД. Од САД ће вероватно пристићи отприлике исти износ или мало већи, јер се ради о јачој економији, али вероватно око 150 милијарди долара, што је половина онога што је потребно. Отприлике 30 милијарди евра и око 60 милијарди долара представља војну помоћ. Ово закашњење помоћи донекле ће имати утицаја на војне операције – сходно томе, могућа је промена ситуације на фронту, а ако Харков буде изгубљен, то значи продужење рата за најмање 2-3 године. Рат је почео да личи на први део Првог светског рата до 1917. године – био је то рововски рат, са променом контроле углавном над линијом фронта. И, сходно томе, мобилизација свега осталог. Следећа ствар која је веома важна као коментар јесте да је ЕУ генерално сигурна да Украјина неће, да тако кажем, злоупотребити средства. Виктора Орбана је упутио такав коментар – тражио је доказе да ће фондови ЕУ бити употребљени наменски и да неће бити покрадени. Мислим да су ове сумње неосноване из више разлога, јер је Украјина већ одавно, још 2014. године, како Влада тако и цивилне организације, започела веома озбиљну реформу у погледу дисциплине јавних финансија. Мислим да је оно што се десило 2022. године – опорезивање, односно испуњавање пореских обавеза од априла те године до данас – практично на добровољној основи. И свако испуњава своје обавезе. Само што је морал јавне службе у Украјини другачији.“
Није ли за Украјину важније да се прво постигне договор око замрзнуте руске имовине? Да ли овим планом стављамо кола испред коња?
„Једно је замрзнути нешто, друго је одузети и преусмерити негде, односно све ово, друга и трећа радња, мора да буде у складу са важећим законодавством, а као прво, веома је компликовано да се успостави овакав процес, друго, то ће потрајати најмање две године, и треће, само преусмеравање такође мора некако да се оправда, што је опет политички процес. Односно, нада је да ће, када нешто обуставитее, то одмах бити искоришћено за нешто друго – реч је о 351 милијарди средстава руске централне банке ван земље...“
Али у овом случају не говоримо о употреби саме имовине, већ о неочекиваним приходима од ове имовине...
„Да, оно што се према европском закону може десити са овим неочекиваним приходима је прво да се врло јасно дефинише шта су неочекивани приходи, друго мора бити јасно одакле они долазе. Зато што овај неочекивани приход може имати две карактеристике – једна је да буде приход Русије или руских јавних и приватних организација, а друга је да буде приход који су оствариле организације које су биле кредитори руских јавних и приватних организација. Када су кредитори, то је повраћај плаћања према Руској Федерацији, а не финансирање рата. Али у свему осталом, што треба да се докаже, то би било финансирање рата. А оно што је ратно финансирање може да се преусмери. Колико, није баш јасно. Сличне анализе су спроведене у САД и Великој Британији, а колико се сећам, Велика Британија је предузела кораке да преусмери око 18 милијарди долара руске имовине. Нешто слично ће се вероватно десити у САД, где ће се сума вероватно кретати око 20 и нешто милијарди. Уопштено говорећи, 1/10 руске државне имовине је ван земље. То показује да је, прво, процес веома сложен, а друго, није сасвим без ризика, јер када повучете или зауставите одређена плаћања, а то је враћање кредита, као у случају Рајфајзена, једне од банака која је последњих недеља прозвана крвавом, али тренутно наплаћује дугове од Руске Федерације за повериоце који су у ЕУ и широм света. Тако да ово треба избегавати, а то није баш лако дефинисати, да тако кажем.“
Како се у све ово уклапа припремљени 14. пакет санкција Русији? Сама цифра још увек не указује на неке посебне резултате...
„Ово није сасвим тачно, имамо опет исти проблем – када постоји диктатура, можете одузети све од свих. Када постоји владавина права и закона, онда то није тако једноставно. И зато се по питању санкција од самог почетка, односно од априла 2014. године, јер је тада донета уредба ЕУ, у складу са којом се те процедуре спроводе, десио велики развој. А од априла 2022. године дошло је до значајног развоја. Прво се замрзава имовина физичких и правних лица, затим по датој надлежности или јурисдикцијама, јер тренутно то није само Руска Федерација, већ и Белорусија, долази до постепеног ширења круга лица која у сарадњи са руско-белоруским приватним организацијама и предузећима финансирају рат. Тако да смо сада у фази ширења концентричног круга, да тако кажем, сарадничких организација са онима који воде рат. А ни то није лако. На пример, као што се види из прошлогодишњег искуства, немогуће је преко ноћи блокирати приходе од продаје нафтних ресурса или сирове нафте, већ је свима који су на неки начин повезани са нафтним дериватима, њиховом продајом, прерадом, употребом итд., односно од бензинских пумпи до рафинерија потребно дати рок за усклађивање уговора. Економија је инерцијални систем. И друго, у неким случајевима је потребно направити изузетак, као што је био случај са бугарским и мађарским организацијама. Тако је мање-више и са свим осталим. На пример, можете рећи да није добро продавати чипове који се користе у руским дроновима. Али то се не може учинити одмах, јер постоје уговори који се извршавају, а ако се уговор не изврши, руска организација може да поднесе тужбу због недостатка залиха и сходно томе да добије новац за то, односно ви на тај начин поново финансирате рат. У свим овим случајевима важи рок од најмање 6 месеци, да тако кажем, за усклађивање уговорних и трговинских односа. Иста ствар се дешава и са националним економијама. Ако погледате економску статистику у последње две године, посебно прошле године, за земље централне Азије – Казахстан, Киргистан, Узбекистан – расту изузетно брзо из простог разлога што су замениле снабдевање из целог свет, које сада у Русију иде преко ове две-три земље. А трговинска статистика је апсолутно јасна, јер сваком повећању увоза у ЕУ из ових земаља за један евро, на пример, одговара потпуно исто повећање извоза из ових земаља у Руску Федерацију. Односно, постоји, да тако кажем, преусмеравање трговинских токова, што је веома тешко открити и санкционисати.“
Односно, ово питање се не може решити...
„Не може се решити у апсолутним параметрима, али се може решити и решава се у оквиру нормалних трговинских, економских, етичких захтева за било коју трговину. Овај проблем се 100 одсто решава када постоји компанија добављач за Руску Федерацију или тржиште људи Руске Федерације, што би онда, ако би се наставило, био велики трошак за ову компанију, односно изгубила би новац због лошег имиџа Руске Федерације као земље агресора у рату без преседана. Овај репутациони ефекат је веома важан и до сада функционише за отприлике 60-70% компанија које су најавиле одлазак из Руске Федерације. Осим тога, постоји приближно 145.000 компанија које су суштински погођене и које ће, вероватно, бити предмет санкција. Ова листа је доступна и они би вероватно сами требало да предузму одговарајуће мере. А уз то, има скоро исто толико или мало више људи који су погођени. Постоји портал зна којем можете да проверите шта се дешава у реалном времену. А онда, када не желите да тргујете са неким ко финансира рат, то спокојно можете да не учините, без икаквог посебног упутства или посебног прописа, без посебне регулативе по том питању.“
Овде треба додати да још увек има компанија из ЕУ које нису напустиле Русију и настављају да раде тамо...
„Да, то је тачно, али треба разликовати под којим условима раде и из којих разлога. На пример, Рено је најавио да ће напустити руско тржиште, али сама чињеница да своје фабрике продаје за, рецимо, 1 евро руским организацијама значи две ствари. Прво, да ове руске организације стичу имовину, да тако кажем, у бесцење, и друго, да Рено није изузет од свих уговорних односа који се тичу улагања у Руској Федерацији. То значи да ће 30 година мо продавали и производили у Руској Федерацији. И опет имамо исту појаву инерције уговорних односа која је разумна и у људском животу и у економској делатности. Ове ствари нису вентилатор који се укључује и искључује. Чак и вентилатор даје неку инерцију.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..