Не постоје статистички подаци о броју бугарских ансамбала народних песама и игара у иностранству. Али једно је сигурно – ови аматерски састави расути на свим континентима света представљају жив мост између Бугарске и остатка света. Др Јулија Попчева с Института за етнологију и фолклористику при БАН детаљно проучава аматерске фолклорне саставе у земљи и иностранству у оквиру пројекта везаног за утврђивање димензија нашег националног и европског идентитета. Она долази до закључка да су поменути ансамбли и њихове активности постали својеврсно језгро друштвене и културне комуникације ван матице. „У овим ансамблима се окупљају људи који се иначе никад не би спојили и тиме се развија средина у којој се стварају не само нова пријатељства, већ се подстиче и осећај заједнице и припадности, осећај узајамне помоћи и сарадње, празничности и суживота,“ каже др Јулија Попчева.
„Они су чувари и проводници бугарске културе у иностранству. Тако, рецимо, током тзв. Дана културе се организују бугарски штандови, промовише се туристички потенцијал наше земље, представљају се бугарска традиционална јела, различити предмети из свакодневног живота, ружино уље, као и наше народне игре, ношње и песме и све оно што одређени бугарски ансамбл или удружење има као знање и искуство везано за нашу земљу.“
Веома често ове формације морају да се званично легитимишу пред локалним властима у иностранству и у те сврхе региструју своја удружења која постају срж живота припадника бугарске заједнице.
„На пример, у Бордоу, у Француској, где сам ја провела шест месеци, тамошњи ансамбл представља једино свебугарско удружење у граду,“ каже др Попчева и додаје: „Тако је, заједно с још неколико активних делатника, састав постао језгро које уједињује локалну бугарску заједницу. И то је веома важно свима, јер у Бордоу, на пример, за разлику од осталих великих градова у којима живе компактније бугарске колоније, нема бугарске допунске школе. У граду нема и бугарске цркве и за богослужења се користи руска црква у близини Бордоа. Дакле, ово удружење је једино место где се наши сународници могу срести и дружити.“
Фолклорни састави Бугара у иностранству имају и своју „друштвену мрежу,“ каже др Попчева. Сваке године они се окупљају на путујућем сабору „На тргу друге Бугарске.“
Овогодишње окупљање одржано је у мају у Палма де Маљорки. Поред „На тргу друге Бугарске“ основано је и Удружење бугарских фолклорних састава у иностранству. Осим тога, постоји читаво тржиште везано за фолклорне фестивале на Старом континенту. Ношње, реквизит, музику и образовни материјал групе набављају из Бугарске. С друге стране, професионални кореографи из Бугарске често гостују овим саставима у Европи и обучавају их. „Тако да је веза између Бугарске и ових састава веома жива,“ истиче др Попчева.
„Неки од њих, поред народних игара, имају хорове, док други паралелно развијају и делатност допунских школа. Чак се понегде могу видети и мешовита удружења, као што је, на пример, бугарско-шпанско удружење, које с једне стране има за циљ да подржи Бугаре који су се преселили у Шпанију, а с друге – организује догађаје како би Шпанци упознали Бугарску, тј. покушавају да организују екскурзије за Шпанце који живе у Бугарској. Дакле, између свих ових активности постоји преплитање у покушају да се Бугарска равноправно позиционира уз остале земље ЕУ,“ закључила је др Јулија Попчева.
Прочитајте још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Јане Бојанове за емисију „Европа – нова генерација“ БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..