Расте број пожара у Бугарској. Према подацима Агенције за шуме, у 2023. години се у нашој земљи догодило 448 пожара, који су уништили 7.000 ха земљишта, што је итекако озбиљан проблем, рекао је у интервјуу за Програм Хоризонт БНР доц. Георги Костов, професор Универзитета за шумарство и бивши заменик министра пољопривреде и додао:
“Сви који путују у јужну Бугарску, у Подбалканску долину, видеће да се четинари суше. До сада смо имали сличне ситуације с белим бором – четинарима који су вештачки засађени пре 60-70 година, који из еколошких, политичких и других разлога нису замењени аутохтоном вегетацијом. Сада су физиолошки ослабљена стабла, која су засађена на неприкладним местима, подложна нападима инсеката и гљива које изазивају појаву трулежи или сушење стабала и самим тим стварају огромну опасност од шумских пожара. У питању су хиљаде хектара. Кад прође кишни период и земља се осуши, једна мала искра врло лако може да изазове пожар који да стигне све до гребена Старе планине.“
Најопасније су четинарске шуме у којима жбуње формира тзв. „подвожњак.“ У случају појаве пожара који захвата траву, ово ниско растиње се запали и помаже ватри да се прошири на крошње. А кад пожар достигне фазу потпуног развоја, он ствара велике опасности, шири се огромном брзином и гута све пред собом, тврди доц. Георги Костов.
Шумари и градоначелници су удружили снаге у европском пилот пројекту који има за циљ да се ризик од пожара у шумама сведе на минимум. У току је израда детаљне анализе најугроженијих шума које захтевају хитне мере. Иницијатива је покренута услед разорних пожара који су последњих десет година погодили Грчку, Португал и Шпанију. И пошто клима код нас, посебно у јужној Бугарској, све више личи на ону у поменутим земљама, наша земља је такође укључена у тај пилот пројекат, сазнајемо од доц. Костова.
Изгледа да је масовно зарастање шума жбуњем велики проблем, међутим, питање је шта радити с њим?
“Чишћење жбуња може се обавити механички, али је то веома скупо, јер се мора изнети ручно, а ако се остави на терену неће бити ефекта, чак може постати опасније. А друга опција коју смо одлучили да пробамо и за коју се надамо да ће имати ефекат је да користимо козе као савезнике у борби против избијања пожара. Козе се одводе на испашу и тако контролишу границе ширења ватре – нешто што је заборављено и чак је законом забрањено. Међутим, ми смо обезбедили потребне дозволе и направили експериментални простор који смо оградили електричним пастиром у циљу да помоћу коза очистимо шуму од овог жбуња. И козе врше одличан посао!“ каже доц. Георги Костов.
Међутим, пронаћи велики број коза показао се као један од основних проблема овог експеримента.
“Хвала Богу, нашли смо двојицу козара који су с ентузијазмом пригрлили нашу идеју. Међутим, у принципу имамо огроман проблем с обезбеђивањем одговарајуће паше и надамо се да ће с тим у вези доћи до промене прописа. Реализација пројекта зависиће од тога да ли ћемо обезбедити потребно финансирање и подршку на највишем нивоу. Јер је превенција јефтинија од гашења пожара и обнављања уништеног екосистема,” рекао је на крају нашег разговора доц. Костов.
Прочитајте још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Веселине Миланове – Програм Хоризонт БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, mzh.government.bg, архива
Данас, 1. априла, поред Светског дана шале обележавамо и Међународни дан птица, који је проглашен 1906. године, снагом Конвенције о заштити птица. Датум је симбол одговорности човечанства за заштиту дивљих животиња и њихово очување. Данас – 119..
Светски дан шале у Габрову има посебан значај, а биће обележен свечаним програмом у Музеју хумора и сатире. Ова културна установа данас слави 53 године постојања и, у складу са традицијом, дарује посетиоцима богат садржај – бесплатно. За све..
На Аеродрому Бургас летња сезона званично ће бити отворена 30. марта. Овај приморски аеродром понудиће туристима више летова и нове дестинације – са преко 70 рута у више од 20 земаља. Очекује се двоцифрени раст путничког саобраћаја у поређењу са летом..