Сеоски туризам иде руку под руку са упознавањем кухиње одређеног места. А регион Ћустендила (југозападна Бугарска) у том погледу представља рудник злата. Стога су и гастрономске туре у овом делу Бугарске све популарније. Туристи посећују мале фарме или пак бораве у кућама локалних домаћина, који их упознају са специфичностима кухиње ћустендилског краја, засноване на старим рецептима који се преносе кроз генерације. 

"За то време гости успевају да попричају са људима, да упознају историју места, обичаје, да се уклопе у окружење и ˈуђу у ципеле мештанаˈ“, каже Гергана Кабаиванова, менаџер онлајн платформе за гастрономију и сеоски туризам. На пример, у центру села Раждавица постоји мали етнографски комплекс, где локална задруга представља занате, обичаје и кулинарске традиције овог региона. А који је најчешћи ћустендилски специјалитет?

"Са кулинарске тачке гледишта, тамо има сјајних производа, а краљица је ћустендилска зељаница, која се прави са две врсте надева и три врсте савијања коре, а пече се у црепуљи – каже Гергана Кабаиванова. – Ово је јединствено бугарско јело са зеленишем, које је у селима познато као "зелник" (на српском "зељаница").  У средину ове банице испод ˈкуполеˈ се ставља надев од зелениша (у зимској верзији зелениш замењују паприке и парадајз), а около – надев од јаја и сира. Када одсечете парче банице, осетите два различита укуса."

Туристи са великим ентузијазмом учествују у припреми зељанице,при чему највише воле да месе тесто иразвлаче коре. Регион Ћустендила је познат и по својим традицијама у производњи бозе, која се обично конзумира уз баницу. У бозаџиници села Раждавица (у општини Ћустендил) приређују демонстрације припреме бозе према старим технологијама. И још:

"Има и других занимљивих јела, као што је рецимо скроб, који се прави од кукурузне пите. Она сеизломи на крупније комаде и посипа сиром, путером, а у неким случајевима и шећером у праху, мада је ово нова варијанта, јер је шећер одскора познат у бугарској кухињи. У региону постоје и друга занимљива јела, која су непозната већини Бугара", каже Гергана Кабаиванова.

На малој фарми коза у селу Блатец туристи уче како да сами направе домаћи сир, маслац или пак кисело млеко. У селу Еремија пеку интегралне пице у стогодишњој пећи званој табан. Тамо уче и да пеку хлеб од једнозрне пшенице, да мељу брашно или да спремају кисело тесто од разних житарица и махунарки. Домаћини им показују и како се пече у црепуљи, на угљевљу или у старој зиданој пећи.

У селу Раждавица је истакнути бугарски сликар Владимир Димитров – Мајстора насликао неке од најупечатљивијих портрета Бугарки у ношњама из ћустендилског краја на позадини богатих воћњака. Тако се родила идеја о фото-сесији гостију одевених у ношње по угледу на његова светски позната платна. "Регион је познат и по богатој природи, која се одлично комбинује са кулинарским туризмом" – наводи Гергана Кабаиванова и додаје:

"Наравно, вреди посетити и минералне изворе. У околини се налазе добри мали спа хотели. Мени се веома допада вожња панорамским возом од Софије до Ћустендила са чијих се прозора види сво зеленило, сва лепота региона код Земенског превоја. Путовање траје око 2-3 сата", каже у закључку Гергана Кабаиванова.

Прочитајте још:

• Ћустендил – град са хиљадугодишњом историjом и узбудљивом садашњицом
• Ближи се краj сезони трешања у Ћустендилу, али стиже време за гибаницу са трешњама
• 5 популарних бугарских јела која ће вам се можда чинити ... чудним
• Какав је укус Бугарске – кухиња као део наше туристичке визит карте

Превела: Албена Џерманова