У Софији ће бити представљена изложба „Господари соли: Провадија – Солана 5600 – 4350 п.н.е.“. Привремена поставка биће званично отворена 11. јуна у Националном археолошком институту и Музеју БАН (НАИМ-БАН).
Изложба је посвећена обележавању 20. годишњице археолошког истраживања најстаријег праисторијског налазишта соли и урбаног центра Провадија – Солана, као и 155. годишњице оснивања Бугарске академије наука, истиче тим музеја.
Према мишљењу научника, настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..
Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је..