Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Спасовдан је међу омиљеним празницима Бугара

Фотографија: архив

Данас, 13. јуна, Бугарска православна црква прославља Вазнесење Господње. Овај велики хришћански празник се слави у четрдесети дан после Васкрсења Христовог, када се Господ узнео на небо и отишао Свом Оцу, а увек пада у четвртак. Ово је и последњи дан када се православни верници поздрављају са "Христос васкрсе!". Током тих 40 дана, Спаситељ је разјашњавао својим ученицима суштину Царства Небеског и значење Светог Писма. Говорио им је и о силаску Духа Светога – трећег лица Божијег. На крају своје спасилачке мисије, након још једног у низу разговора са апостолима и Богородицом, Христос их је одвео до подножја Маслинске горе, благословио их и узнео се на небо.

Рани хришћани су славно Вазнесење Исуса Христа славили у пећини на Маслинској гори, а након што је хришћанство проглашено званичном религијом, Црква је овај празник почела да слави око IV-V века.

У народу се празник зове Спасовдан, јер се Вазнесењем Господа Исуса Христа остварио чин Спасења. Према народном веровању, на дан Вазнесења Господњег душе покојника, који славе Светло Васкрсење Христово, враћају се у царство мртвих.

Много је православних храмова у нашој земљи, који свечано обележавају овај празник. Међу њима јехрам Светог Вазнесења Госпоњег на брду Царевец, у Великом Трнову. 

Патријаршијски храм Светог Вазнесења Госпоњег на брду Царевец, у Великом Трнову

Он је симбол највишег достигнућа бугарске црквене историје – Трновске патријаршије. Први патријарх независне Бугарске патријаршије, која је постојала до 1416. године, је Јоаким Трновски, а последњи од укупно 15 патријарха је Јефтимије Трновски.

Храм Вазнесења Господњег у селу Бов
Посебно свечано обележавају Вазнесење Господње и у старопланинском селу Бов, које данас слави 818 година од свог оснивања. 
Деветнаесту годину заредом на тај дан почињу прославе посвећене два села – Бов и Гара Бов, које трају до Петдесетнице. Ове године у оквиру празничног догађаја породице окупља добротворна иницијатива "Погача мог рода":

"Умесите хлеб, донесите га на славу и донирајте га за будући храм Свете Тројице, упишите се у "Списак родова"! – позивају организатори и додају да ће бити организовано надметање за "погачу рода", а сав новац прикупљен од продаје биће искоришћен за изградњу будућег храма: "Добићете хлеб умешен с љубављу! Ако једном дођете, пожелећете да се вратите у ово мало село са занимљивом историјом, легендама..."

Софијска четврт Лозенец такође данас слави свој празник. У храму Воздвижења Часног Крста Господњег биће служена свечана Света литургија.

Храм Воздвижења Часног крста Господњег у софијској четврти Лозенец

У поподневним часовима, у врту испред храма биће приређен богати културни програм за децу који укључује наступе дечјих вокалних група, плесне представе, часове глуме, уметничке радионице, технолошке радионице и модну ревију.


Фотографије: tsarevets.eu, bov.bg, facebook.com/Bov1206, vazdvijenie.bg, архива

Превела: Албена Џерманова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На локалитету Хераклеја Синтика пронађена још једна римска статуа

Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..

објављено 20.9.24. 12.18

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..

објављено 16.9.24. 12.05

Навршило се 100 година од освећења Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског

Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..

објављено 12.9.24. 11.44