"Државни службеник није прљава реч" – са таквим слоганом су почетком априла државни службеници протестовали испод прозора Владе. Разлог је било драстично заостајање плата запослених у државној администрацији у односу на просечну плату у земљи. Тада је постало јасно да велики проценат људи у државном сектору ради за минималну плату /око 900 лева/. Због тога је Влада донела одлуку о повећању зарада скоро 1.000 запослених у овом сектору за 21%, почев од почетка 2024. године. Показало се да за плату у износу блиском минималној плати раде људи на одговорним позицијама који поседују стручност и искуство. Међу њима су инспектори Државне агенције за безбедност хране, Извршне агенције за борбу против града, инспектори рада и они из Сектора пољопривреде и аквакултуре, као и низ других службеника задужених за праћење поштовања законских одредби у земљи.

Упркос одговорном послу државних службеника, у нашем друштву је често однос према њима негативан. Постоји схватање да је државна администрација превелика и није ефикасна. Пословни људи често упоређују ефикасност свог рада и оптерећеност са оним запослених у државној администрацији и дефинишу организацију рада као архаичну у поређењу са примерима у другим земљама. Жеља им је да се административне услуге дигитализују и да нема потребе да се грађани лично састају са локалном администрацијом. „Ово је у интересу и саме администрације, јер што се више тамо фокусирају на стручњаке који су заиста важни, то ће више они моћи да за свој рад примају боље плате" – истиче Добромир Иванов, извршни директор Бугарске асоцијације предузетника, која удружује преко 500 компанија из 70 различитих индустрија.

"Још нисмо научили вештачку интелигенцију да каже: "Ово није шалтер за информације" /како често кажу службеници администрације/. Да бисмо имали државу која добро функционише, морамо имати институције које добро функционишу. Стога је питање државне администрације од кључног значаја. Овде треба размотрити неколико ствари – на првом месту је то да новац у нашој земљи зарађује углавном 1,7 милиона људи – колико је и запослених у приватном сектору. Од новца који су они зарадили својим радом, кроз порезе и доприносе, држава плаћа запосленe у државној администрацији. Пензионери, млади људи, студенти, деца, незапослени, социјално угрожене особе и многи други људи живе од новца зарађеног захваљујући приватном предузетништву. Тј. кључно питање је како да Бугарска постаје богатија држава, тако да бисмо сви зарађивали више новца. Сликовито речено, око пола милиона људи из државне администрације рачуна на државни буџет, што је велика бројка".

Из Асоцијације предузетника кажу да је њихова битка да плате у државној администрацији буду много веће, с обзиром да постоје важни сектори као што су привлачење инвестиција, образовање итд., где је, управо због ниских плата, тешко привући квалитетне службенике. "Међутим, да би плате расле, држава мора да постаје све богатија, с једне стране, а с друге – да у администрацију уђе много више технологије" – објашњава Добромир Иванов и као пример наводи јединице, у којима ради 60 службеника, али у ствари посао обавља њих 7, а остали су заузети активностима које би могле да обављају машине.

"У интересу свих је да тамо раде високо плаћени, образовани и мотивисани људи односно public servant – како је правилније рећи, а не да се дефинишу као људи које је поставила држава" - каже још Добромир Иванов.

У многим случајевима од администрације зависи да ли ће се нека реформа остварити или не и зато треба придобити администрацију, како би она радила у једном правцу са привредом – сматра Добромир Иванов.

"Реалност је да у многим министарствима има службеника који су тамо више од 25-30 година, а на кључним су положајима. Имајући у виду ситуацију да се министри мењају на сваких 9 или понекад 3 месеца, испада да су службеници у министарствима од кључног значаја. Јер када дође нови министар са својим бројним и храбрим идејама, администрација му каже да је он следећи који долази накратко и мисли да почиње са реформом. Испоставља се да сама промена зависи од људи који су у администрацији више од 25 година. Међутим, морамо наћи начина да радимо и са њима на основу онога што нас спаја, а не да тражимо нове разлоге за поделе у држави."

У том процесу су важни политичка воља и лидерство. "Када људи виде да нема приоритета, гледа се краткорочно и није јасно куда се иде, администрација се оснажује и може да кочи многе ствари у развоју државе", рекао је извршни директор Бугарске асоцијације предузетника Добромир Иванов.

Фотографије: БГНЕС, БТА

Превела: Албена Џерманова