Европска народна партија повећала је број мандата у односу на претходне изборе за Европски парламент 2019. године и сада има 186 посланичких места. Истовремено, према прелиминарним резултатима, социјалисти и демократе имаће 135 посланика, односно четири мање него у претходном сазиву Парламента. Треће место тренутно заузимају либерали из „Обновимо Европу“, који ће у новом ће сазиву имати 82 посланика, што је још значајнији губитак с обзиром на то да су раније имали 102 мандата. Ништа мање озбиљно није ни смањење присуства групе Зелени/Европска слободна алијанса, чији је број представника пао са 71 на 53. Европски конзервативци и реформисти имаће 71 посланичко место, што је повећање у односу на претходних 69. Присуство евроскептика из фракције Идентитет и демократија такође је повећано за 9 мандата – 58 наспрам 49 на прошлим изборима. С друге стране, број оних који нису чланови ниједне странке смањен је са 62 на 45. Осталих, међу којима су и нови посланици који раније нису представљали политичке групе у Парламенту са истеком мандата, биће 50. Левица је добила 36 посланичка места, једно мање него пре пет година. Ово су резултати избора за Европски парламент, одржаних у недељу, који су одредили распоред заступљености у њему за наредних пет година. Оно што од сада предстоји – рокови, процедуре – главни трендови.
Просечна излазност бирача у ЕУ била је нешто виша од 50%. И иако Бугарска приметно заостаје по овом показатељу, вреди напоменути да је у неким местима у земљи удео бирача који су гласали за Европски парламент, иако незнатно, премашио активност на изборима за национални парламент. Овај феномен покушао је да објасни Теодор Стојчев, шеф Канцеларије Европског парламента у Бугарској:
„То је веома интересантан феномен који се још није догодио не само у Бугарској, већ, колико ја знам, ни у једној земљи ЕУ у случајевима да се други избори одржавају упоредо са европским. Наравно, треба сачекати да Централна изборна комисија званично објави податке о излазности бирача. Заиста се надам да је разлог за ову занимљиву појаву повећано интересовање Бугара за европске изборе и европску политику уопште. Могуће је, наравно, да је то узроковано неким нескладом између бирачких спискова за национални и Европски парламент. Али реално, у сваком случају, било би боље да схватимо значај европских избора.“
Неке бугарске странке које први пут шаљу посланике у Европски парламент надају се да ће успети да формирају нову парламентарну групу уместо да се придруже великим политичким породицама или постојећим странкама. Колико су реална њихова очекивања, с обзиром на то да, према Пословнику Европског парламента, да би се створила посебна политичка групација, она мора да обједини најмање 23 посланика изабрана у најмање 7 држава?
„То, наравно, није лак задатак, али то се дешава на почетку скоро сваког новог мандата ЕП“, наставља своју анализу Теодор Стојчев. „У Бугарској постоји чак неколико партија које још нису званично постале чланице ниједне европске политичке породице, али ће имати представнике у Европском парламенту, тако да тек треба да сазнамо шта ће бити са представницима оних бугарских партија које се још нису званично изјасниле о припадности било којој од парламентарних фракција.“
Да ли мислите на партију „Настављамо промену“, која до сада практично није била део Европског парламента?
„И на ИТН („Постоји такав народ“) такође. Дакле, постоје странке које још нису изабрале своју европску породицу, или барем чин њиховог уласка у политичку породицу није постао званичан.“
Шта је са онима који намеравају да формирају нову политичку групу?
„За то је потребна заступљеност најмање 23 посланика из 7 земаља чланица ЕУ. Дакле, сваки покушај формирања нове групе захтева озбиљан координисан напор, што није тако лако. То захтева заједничку визију, заједничке идеје о вођењу заједничке политике. Сама чињеница да механичко окупљање различитих партија није довољно за ово показује висок степен сложености таквог процеса.“
Питање заједничке визије је традиционално осетљиво у бугарском контексту. Али ако ово питање посматрамо са европске тачке гледишта, које линије поделе се ту појављују? Да ли, по Вашем мишљењу, спољна политика или унутрашња питања за ЕУ, или рат у Украјини, на пример, могу да поделе већину у Европском парламенту и колико је објективно разговарати о темама консензуса? Конкретније, до чега ће рат у Украјини довести – до унутрашње разједињености већине или, напротив, до њеног јачања?
„Лично ми се чини исправнијим говорити чак и о већини (у множини) у ЕП, пошто је одавно прошло време када су леви центар и десни центар имали већину у ЕП и сами могли да доносе одлуке око којих би постигли компромисан став. Тренутно је потребно да се удруже три, понекад и четири странке, у зависности од тога како се формира одређена већина, да би се донела одлука. Зато ће, по мом мишљењу, у ЕП по различитим питањима бити различитих типова већине, које ће бити много динамичније у односу на оне којима смо до сада били сведоци. Помоћ Украјини у контексту руске агресије на Украјину је питање које генерално уједињује већину европских посланика, тако да ово неће бити питање које раздваја, већ оно које уједињује већину посланика. Биће и оних који немају такав став, али да видимо колико ће их бити у наредном сазиву. Али, генерално гледано, они су заиста мањина. Остале линије које нису ништа мање важне, а за сада се не усуђујем да прогнозирам да ли ће бити разједињавајуће или уједињујуће, односе се на однос према тзв. „Зеленом договору“ и политике имају за циљ одрживији економски и еколошки развој ЕУ. Ово је питање које ће, по мом мишљењу, бити предмет опсежне расправе и изазваће многа и веома контроверзна мишљења у наредном сазиву ЕП. Наравно, постоје и питања око којих генерално већ постоји консензус, као што је питање дигитализације Европе, која као процес траје већ дуги низ година, и напори како европосланика тако и европских законодаваца који имају за циљ да наш континент учине много конкурентнијим у данашњем глобалном окружењу, у којем се дигитална економија етаблирала као један од главних сектора привреде, заиста су позитивно оцењени.“
Шта је на дневном реду у погледу рокова и процедура? Хоће ли следећа врућа тема на дневном реду бити избор председника Европске комисије?
„Прва врућа тема на дневном реду за нас ће, наравно, бити формирање новог ЕП, које ће се одржати на конститутивној седници у Стразбуру средином јула, где ће бити изабрани председник ЕП и његови заменици. Почеће његово формирање као законодавног тела, а потом ће се бирати и парламентарне комисије. Затим ће уследити преговори о питању новог председника Европске комисије. Сходно томе, претпоставља се да ће највероватније у септембру бити одржано гласање о кандидату за место председника Комисије, али заиста и даље постоји висок степен неизвесности, пошто у многим земљама резултати још увек нису званично објављени. Тако да за сада треба сачекати све ово, надајући се да ће се цео процес највероватније завршити на јесен. У септембру ће вероватно бити одобрен нови председник ЕК и сходно томе почеће саслушање кандидата за европске комесаре сваке земље у ЕУ, а затим ће се, највероватније у новембру, гласати о комплтном саставу Европске комисије“, објаснио је Теодор Стојчев, шеф Канцеларије Европског парламента у Бугарској.
***
Дакле, као место за пензију?!
„Тако нешто, односно није било толико важно, могу да вам наведем много примера, на пример министарка правде Рашида Дати, коју је у то време Никола Саркози тамо послао као у егзил, барем је тако она сама признала. Тако да постоје такви преседани потцењивања или чак игнорисања ових избора. А сада су они у центру политичког живота Француске на начин на који сте рекли, буквално су преокренули политичку ситуацију. Односно, председник који је на крају другог мандата повлачи веома ризичан потез. Сви га цене, и ја и моје стране колеге причамо о њему као о играчу покера. Дакле, или добијате или губите. И постоји реална опасност да Француска уђе у врело лето. Зато што су рокови веома кратки и опасност да Емануел Макрон заврши мандат са премијером из странке Марин ле Пен је веома велика, што би дефинитивно био преседан и можда крај веома дугог табуа.“
Шта Европа може да научи од избора у земљи попут Бугарске?
„Очигледно, има нешто што може да научи... Ово су шести избори у три године.“
Говорите о уласку у лош циклус у смислу демократије?
„Да, поука је сада врло јасна, нажалост, из онога што видимо. И у потпуности делим мишљење неких политиколога овде да су можда ови избори последњи ултиматум за традиционалне странке. Ако ће бити још избора, чега се многи плаше, ситуација ће се веома закомпликовати и можда је то поука.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..