У Бугарској је 5.257 насељених места, од тога је скоро 5.000 малих места, а сваке године нестаје по једно бугарско село, јер старији мештани умиру, а млади се не враћају родним кућама, показују забрињавајући подаци Националног завода за статистику. Тужна статистика показује да скоро 600 села у Бугарској прети нестајање. У њима тренутно живи или само један човек или се људи који стално живе тамо броје на прсте једне руке.
У знак својеврсног протеста због депопулације бугарског села, млади архитекта Румен Џагаров из Софије одлучио је да својим личним примером покаже како се ствари могу променити. Вођен жељом да побегне из града и да реновира трошну кућу у Новом селу, месту у околини Видина, северозападна Бугарска, Румен се у јеку пандемије коронавируса вратио на дедовину. До 2021. године за Румена је ово село било место за евоцирање успомена из детињства. А данас је Ново село његово поље за креативност, професионалну реализацију и остваривање снова.
Румен Џагаров, који је дипломирао на смеру за историју и теорију архитектуре на Универзитету архитектуре, грађевинарства и геодезије у Софији, не штеди снагу и напоре да би реализовао свој први пројекат, наиме – да сеоску кућу стару више од 100 година обнови у њеном аутентичном изгледу.
„Рестаурација куће још није довршена, али концепт је да користим што је могуће више грађевинских техника и природних материјала и сачувам је у њеном аутентичном изгледу,“ каже млади мушкарац у интервјуу за Програм „Христо Ботев“ БНР и наставља: „У ствари, да би ова кућа била удобна за живот и у 21. веку првенствено се ослањам на чисто планску организацију и редуковано коришћење савремених материјала. Мислим на специфичне просторије, као што је купатило, на пример. Јер некада људи нису имали купатила у својим кућама, а данас је живот без њих готово незамислив. Ту су, наравно, и тушеви, WC и веш машине. Без обзира на све тешкоће, невоље и неприлике с којима сам се суочавао током радова на рестаурацији куће или дугих и тешких зима, када се број људи у селу значајно смањује, никад нисам ни помислио да одустанем и да се вратим у велики град.“
Повратак на село је као остварен сан за младог архитекту из Софије. Тиме је он доказао да је живот на селу у данашње модерно доба могућ, а уз то може да донесе и осећај задовољства и испуњености:
„Морамо да протестујемо против демографске кризе и депопулације, посебно граничних села у Бугарској. Ново село је веома велико село и ако се човек нађе на њговом тргу, осећаће се као да је у неком градићу. Тамо је све сређено, улице су поплочане. Имамо сахат-кулу, општину, поштанску станицу и све остале административне и јавне зграде. Кад осетим потребу да се прошетам и мало да предахнем, врло лако и брзо могу да стигнем до поља, шуме.“
Као и свака млада особа и Румен Џагаров сања о будућности. А он жели да његова буде мирнија и ближа природи, али без одрицања од удобности живота у граду.
Саставила: Гергана Манчева
Извор: интервју Светле Тодорове, „Христо Ботев“ – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива, Радио Видин БНРИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..