Дан Светог духа у Бугарској се обележава и као Дан Македоније. Традиција датира још од Илинденско-Преображенског устанка (1903). Првобитно се овај дан обележавао као Дан борбе за Македонију и једренски крај, а после Првог светског рата почео се обележавати као Дан Македоније са идејом одавања поште свим погинулим у борби за ослобођење, објашњава у интервјуу Радио Бугарској доц. др Спас Ташев са Бугарске академије наука, истраживач Балкана и аутор студије "Борба македонских Бугара за права и независност – 68 случајева из периода 1944-1994". Датум обележавања је покретан – 51. дана по Васкрсу.
Историја
У периоду од 1912. до 1918. године Бугарска учествује у три рата чији је циљ уједињење земље. Два од њих – Други балкански рат /1913/ и Први светски рат /1914-1918/ завршена су националном катастрофом. Идеал уједињења је изгубљен. Највећи део географске области Македоније, њени вардарски и егејски делови, насељени компактним бугарским становништвом, потпадају под српску и грчку власт. Бугарске школе и цркве су затворене. Стотине хиљада Бугара протерано је и избегло у старе пределе Бугарске. Као одговор на то, ВМРО је започео оружану борбу против окупатора. У овој напетој ситуацији Бугари су почели да славе Дан Светог Духа као Дан Македоније и палих бугарских јунака. Између два светска рата, на тај дан се организују велике поворке уз учешће и елите македонских Бугара и избеглица, протераних са својих огњишта.
Како ће нова политичка реалност у Северној Македонији – земља има новог председника и премијера – утицати на Бугаре тамо?
Новоизабрани премијер Христијан Мицкоски је положио заклетву и у својој свечаној изјави није пропустио да помене камен спотицања у нашим билатералним односима данас – бугарски став да, да би започела преговоре о чланству у ЕУ, Северна Македонија мора у свој Устав укључи Бугаре као уставотворни народ. Његове речи су јасне: "Бугарски диктат неће проћи док сам ја премијер". То као да ставља у други план евроинтеграцијске амбиције нашег југозападног суседа.
"Нова влада у Републици Северној Македонији изјављује да има неколико стубова политика на којима ће радити: први јесте борба против корупције, други – подизање животног стандарда, а трећи – убрзање европске интеграције", наводи доц. др Спас Ташев и додаје:
"Мицкоски је рекао да ће водећи стуб бити онај први, који је везан за борбу против корупције. То на дипломатском језику значи да и сам признаје да неће бити значајног помака у евроинтеграцији, чим се она не помиње као водећа политика. Добра ствар је што је Скопље ублажило тон".
Ташев је скренуо пажњу на појаву новог министарства:
"Створено је и Министарство за односе међу заједницама, при чему је за министра предложен Србин, другим речима, политику према Бугарима у Северној Македонији ће одређивати Срби, што није добра порука. Скопље је покушало да говори о неком својеврсном реципроцитету у бугарско-македонским односима, а Србија већ годину дана брани исти принцип." Године 1946. број Бугара у Западним покрајинама износио је 60.000. Данас их је према званичним подацима много мање. То не значи да се та разлика истопила. Једноставно, то су асимиловани људи који још увек у породици говоре бугарски језик, али се због говора мржње који је заједнички за сав постјугословенски простор, не смеју изјаснити као Бугари."
Историчар је прокоментарисао и каква ће бити будућност Мешовите бугарско-македонске комисије за историјска и образовна питања, чији је рад у застоју:
"До таквог застоја дошло је и када је владу Зорана Заева смењивала влада Димитра Ковачевског. Док је он преузимао положај председника Владе, македонски представници у Комисији су говорили да ће сачекати да виде каква ће се политика спроводити. Тј., чекају да курс одреде политичари, међутим такав приступ није научни. Имамо објективне чињенице које не подлежу никаквом конјунктурном тумачењу, а још мање политичком и ова пракса ће се највероватније наставити. А део чланова Комисије у Скопљу одлично познаје историјске чињенице. Међу њима је Драги Георгијев. И мада он зна истину, као што видимо, показује известан отпор да се постигне разумевање и сагласност."
Доц. Спас Ташев је ипак оптимиста да је курс наше земље по питању историје исправан и тешко да ћемо од њега одступити."
Да би попунио празнине у историјским сазнањима, доц. Ташев је пре годину дана објавио своју студију "Борба македонских Бугара за права и независност – 68 случајева из периода 1944-1994". Она је већ преведена на енглески језик, а очекује се да ће се на тржишту појавити до краја године."Фотографије: БТА, БГНЕС
Превела: Албена Џерманова
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...