Мађарска је преузела председавање у кључном тренутку за Европску унију, али због забринутости да ће ова земља блокирати или одложити важна питања спољне и безбедносне политике која захтевају једногласност. Земља, коју предводи премијер Виктор Орбан, најближи савезник Русије у Унији и најжешћи критичар Урсуле фон дер Лајен, која се враћа на чело ЕК и годинама је у политичком сукобу са Бриселом око питања миграција, подршкe Украјини, слободe медија и владавинe права.
Провокативност „лошег момка Европе“ манифестовала се већ у моту председавања Мађарске ЕУ „Учинимо Европу поново великом“ који је изазвао превирања у Европској унији због аналогије са слоганом Доналда Трампа у његовој председничкој кампањи 2016. године „Учинимо Америку поново великом“.
На питање да ли је забринута за предстојећег мађарског председавања, потпредседница ЕК Вера Јоурова је одговорила:
„Нећу рећи да ме било шта брине, али ће, наравно, мађарско председавање бити важно и за саму Мађарску – да покаже да може да служи и испуни задатак као поштен посредник, а то је улога председавање. Тако да од њих очекујем да покажу професионализам и, надам се, неутралан и професионалан наступ.“
Аналитичари су подељени у ставовима по питању тога колико је председавање Мађарске ЕУ ризично за водећу политику ЕУ и каква ће бити његова улога. У интервјуу за БНР, Јулијана Николова, директорка Портала „Европа“ и фондације Центра за модернизацију политике, изразила је забринутост:
„То је забрињавајуће јер постоје акти у области миграција које треба финализирати, укључујући и питање тога у ком правцу ће ићи Зелени договор. Очекује се прилично конзервативна политика, тешко да ће бити донет још један пакет санкција Русији, уопштено, назире се тешких шест месеци.“
Љубомир Кјучуков, директор Института за економију и међународне односе, бивши заменик министра спољних послова, у интервјуу за БНР са своје стране је изразио очекивање за озбиљне активности у току мађарског председавања, скренувши пажњу на следеће:
„Проблем је у распореду приоритета и пре свега са становишта главног проблема ЕУ – потреби за унутрашњим реформама, нечега што се није могло постићи током последње две комисије у оквиру било којег председавањима, нешто што је императив, посебно са становишта актуелног развоја политичких догађаја, геополитичке конфронтације, а такође и са становишта могућег проширења.“
Мађарска је саопштила да ће искористити своје председавање за увођење новог конкурентног пољопривредног споразума, „оријентисаног на фармере”, за спровођење доследне политике проширења засноване на заслугама и за јачање европске одбрамбене политике. Радиће се и на међународној економској сарадњи, флексибилном тржишту рада, сигурним радним местима и превазилажењу демографских изазова.
Премијер Виктор Орбан започео је своју европску турнеју – у Риму, Берлину, Паризу Виктор Орбан и Ђорђе Мелонии лидерима изнео своје погледе на развој Европе:
„Наш заједнички интерес је да европска економија буде успешна и конкурентна. У нашем је интересу да се Европа не изолује од економских партнера ван ЕУ. Ако не потпишемо Европски пакт о конкурентности, изгубићемо стотине хиљада радних места у наредној деценији.“
Пре предаје штафете Будимпешти, белгијско председавање је финализирало 14. пакет санкција Русији и покренуло преговоре о приступању Украјине и Молдавије ЕУ. Иако је Мађарска најавила да неће блокирати овај процес, Орбанова крајње десничарска влада не очекује реалан напредак током мађарског председавања.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто није пропустио прилику да се обрати свима који су желели да блокирају ротацију Мађарске на челу Савета у наредних 6 месеци, као и да изнесе на чему ће бити фокус председавања:
„Искрено говорећи, нису сви срећни због тога што је Мађарска преузела ротирајуће председавање, али постоје правила која се не могу занемарити. Имамо три главна приоритета: уложићемо максималне напоре да убрзамо процес проширења Европске уније на Западни Балкан. Пет земаља кандидата чекало је скоро 15 година на чланство, а Северна Македонија преко 18 година. Друга област на коју бисмо желели да се фокусирамо је наша континуирана борба против илегалних миграција. И трећи приоритет је: ЕУ мора да ради на томе да помогне европским земљама, као и на развоју европске економије.“
У интервјуу за БНР, Павел Антонов, главни уредник и суоснивач фондације „БлуЛинк“, који већ дуги низ година живи у мађарској престоници Будимпешти, уверен је да мађарско председавање неће променити агенду Европе, али и да се након европских избора, који су у Мађарској одржани паралелно са локалним изборима, први пут од 2010. године Виктор Орбан осећа угроженим услед значајног процентуалног губитка подршке његовој партији Фидес:
Господине Антонов, каква су Ваша очекивања од мађарског председавања, које су амбиције Виктора Орбана и какву ће политичку агенду, по Вашем мишљењу, Мађарска обликовати у наредних 6 месеци?
„Наравно, тешко је дати тачну и свеобухватну прогнозу, али генерално, посебно у светлу резултата избора, који су у Мађарској били локални, али и европски, мислим да ће Виктор Орбан и његова влада искористити председавање како би наставили да гурају своју политичку агенду, која је крајње екстремна и гура јавно мњење не само у Мађарској, већ и у Европи и свету у правцу тема које су у служби њихове политичке доктрине. То су теме везане за одбацивање тзв. родне идеологије, борбу са избеглицама. На то ће, међутим, у великој мери утицати тактички циљеви режима у Будимпешти, с једне стране, будући да пред собом имају разне битке које треба да воде – финансирање у Европи, други циљеви које су себи поставили, а са друге стране, много ће зависити од тога шта се дешава у Европи – Француска је у овом тренутку много одлучнија од онога што ће се деситиу наредних неколико недеља.“
Да ли је оправдана забринутост аналитичара и политичких лидера у погледу одступања од неких од водећих приоритета током мађарског председавања у односу на Русију, помоћ Украјини, у вези са санкцијама везаним за непоштовање владавине права?
„Ова забринутост је вероватно основана, будући да се не може очекивати да Будимпешта направи нагли отклон од своје претходне агенде, али морамо признати да је ситуација изузетно компликована за саму Европу, ма колико ја и други аналитичари сматрали да многе од ових тема и питања, које су Виктор Орбан и његов режим промовисали последњих година, заправо удаљавају јавно мњење од других важних питања, којима се такође треба бавити – миграције су важно питање и у том смислу Европа ће, хтела или не, морати да одлучи како да поступи, али да ли ће доћи до одступања у смислу, на пример, политике према Украјини, пре мислим да до тога неће доћи. Белгијско председавање, које је последњих месеци повећало брзину припреме европских акција, као и укупан контекст у Европи у овом тренутку, неће дозволити одступање од подршке Украјини, иако је то био један од главних изборних слогана Виктора Орбана и његове партије. Они се врте око концепта мира, али се тај концепт некако своди на заустављање помоћи Украјини, односно омогућавање испуњења руских циљева. То неће моћи да наметну Европи. Орбан се донекле изолује овим имиџом који промовише, али мислим да нема шансе да кроз председавање много тога спречи. Заиста може успорити ствари, али их не може зауставити.“
Питање перспективе чланства Украјине у ЕУ остаје кључно. Орбан је критиковао почетак преговора, али је најавио да неће блокирати процес. Шта се крије иза овог коментара, да ли се могу очекивати некаква ценкања у овом правцу?
„Највероватније, да. Виктор Орбан је веома добар тактичар, успева да направи неке уступке тргујући одређеним краткорочним решењима. Сећате се како је одлагао пријем Шведске у НАТО. Он је такође у последњем тренутку дао веома изненађујућу изјаву против пријема Бугарске и Румуније у Шенген, што је било у супротности са свим његовим претходним изјавама, али он има ту особину да каже једну ствар и да се онда, преговарајући о неком циљу, врати назад, па са свакако не можемо очекивати интензивирање процеса током мађарског председавања, бар што се Украјине тиче, али реално овај процес и иначе нема такву перспективу. Ту се више ради о моралној изјави подршке ЕУ, али знате колико трају преговори – отварање поглавља итд. Не мислим да ће овај кратки период мађарског предесдавања бити одлучујућу у овом процесу.“
Очекујете ли убрзање процеса за пуноправно чланство Бугарске и Румуније у Шенгену?
„Ово питање је веома интересантно јер, с једне стране, имају интерес да се граница „помери“, с друге стране, ову границу су претворили у неку врсту заставе своје пропаганде и, по мом мишљењу, они намерно траже начине да покажу колико је Мађарској тешко и колико чини да заштити Европу од мигрантских таласа, тј. влада у Будимпешти ће имати неки интерес да задржи ову преговарачку позицију коју је даје чињеница да су ове земље спољна граница. Дакле, да будем искрен, тешко је рећи шта ће уследити, али не мислим да ће Будимпешта, ако постоји консензус у ЕУ о пријему Бугарске и Румуније и путем копнених граница, то зауставити. Ово може бити оспорено, али ће на крају, као што је то био случај и раније, донети позитивну одлуку.“
Да ли је случајност или провокација чињеница да је званични мото мађарског председавања „Учинимо Европу поново великом”? Сви су то повезали са слоганом председничке кампање Доналда Трампа из 2016. године „Учинимо Америку поново великом“:
„Јасно је да то није случајност. Чак се у кампањи пред изборе неколико пута хвалио да ће се њихово председавање Европском унијом поклопити са дешавањима у САД, где очекује да ће Трамп поново победити. Да, има елемента провокације, али друго је питање ако се замислите како ће „учинити Европу поново великом” – Европа је јака када је уједињена, па у стварности агенда коју тренутно форсира Орбанов режим у ствари слаби Европу, што је помало иронично. Али то је политика, сви машу неким заставама и очекују да их људи прате. Сада Европљанима остаје да мудро крену напред. Завршићу речима Емануела Макрона, који се Французима обратио речима: 'Ви пишете историју, учините да она буде добра', а то важи и за све нас.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је..
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..