Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа


Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са глобалним трендом према којем компаније тестирају краћу радну недељу. У складу са законским изменама, запослени у приватним предузећима која пружају 24-часовне услуге сада званично имају могућност да раде додатна два сата дневно или да одраде додатну осмочасовну смену. То значи да традиционална 40-часовна радна недеља може бити продужена на 48 сати недељно за поједина предузећа. Синдикати и политички посматрачи оштро су критиковали овај потез. Економиста, универзитетски предавач и предузетник проф. Јоаким Каламарис рекао је за Евроњуз Бугарска да ће усвајање измена помоћи у смањењу сиве економије у Грчкој.

Амбасадор ЕУ у Скопљу не види могућност промене преговарачког оквира са Северном Македонијом

Дејвид Гир и Орхан Муртезани

Министар европских послова Орхан Муртезани је на састанку са амбасадором ЕУ у Северној Македонији Дејвидом Гиром изјавио да је земља одлучно кренула евроатлантским путем и да нема сумњи по питању свог будућег чланства у ЕУ. Он се пожалио да ово одлаже протокол са Бугарском, који је део преговарачког оквира. Према његовим речима, воде се „значајни разговори у Влади и са Бриселом како би се пронашло најбоље решење без стварања проблема на путу земље ка ЕУ“. Према речима македонског премијера Христијана Мицкоског, земља може да превазиђе препреку „Бугарска“ на путу ка ЕУ поновним преговарањем о условима Уговора о добросуседству са бугарском страном, након што се то већ једном догодило када му је „додат такозвани француски предлог (преговарачки оквир)“, напомиње БТА. У контексту резултата пописа становништва у Албанији, по којима се бугарска заједница нашла на трећем месту после грчке и ромске мањине, Мицкоски је провокативно упитао  да ли ће Бугарска можда и Албанији поставити услов да у свој Устав уврсти Бугаре. У разговору са Муртезанијем, амбасадор ЕУ је истакао да не види могућност промене преговарачког оквира са Северном Македонијом. „Ова позиција се није променила након избора у ЕУ“, категоричан је Гир.

ЕК дала зелено светло за изградњу два блока у румунској НЕ „Црна вода“

НЕ „Црна вода“

Пројекат изградње 3. и 4. блока румунске НЕ „Црна вода“ добио је позитивно мишљење Европске комисије у погледу техничких аспеката и нуклеарне безбедности, пренела је БТА. Према речима министра енергетике Себастијана Бурдуже, два блока биће „кључни стубови националне енергетске индустрије“ и даће значајан допринос гарантовању енергетске безбедности на националном и регионалном нивоу. Према проценама, са четири оперативна нуклеарна реактора у Румунији, избећи ће се 20 милиона тона емисије угљен-диоксида годишње и отворити више од 19.000 радних места.

Једина румунска нуклеарна електрана производи око петину електричне енергије у земљи са два реактора CANDU канадске производње који су у рад пуштени 1996. и 2007. године. У септембру 2023. румунско Министарство енергетике је саопштило да канадска влада има намеру да обезбеди 3 милијарде канадских долара за финансирање нових CANDU реактора за НЕ „Црна вода“.

Тунел дужине близу 6 км повезује градове Влора и Саранда у Албанији 


Тунел Логара у Албанији повезиваће градове Влора и Саранда на такозваној албанској ривијери (јужно албанско приморје), скраћујући пут између села Дукат и Паљаса са обе стране са 30 на 7 минута. Тунел ће за саобраћај бити отворен 5. јула, похвалио се албански премијер Еди Рама снимком објављеним на друштвеним мрежама. Објекат дужине 5,9 км вредан 142 милиона евра један је од највећих албанских пројеката од друштвеног значаја, а очекује се да ће имати позитиван утицај на целокупну албанску економију. Главни тунел је широк 7,70 м и висок 4,70 м, а опремљен је вентилацијом, као и системима за одводњавање и сузбијање пожара и дима. Изграђен је помоћни тунел који је са главним тунелом повезан са 11 излаза, од којих је пет намењено за возила, а преосталих шест за пешачки приступ. На тендеру за изградњу објекта у октобру 2021. године победио је конзорцијум састављен од две турске компаније.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Flickr, Министарство европских послова Северне Македоније, „Нуклеарелектрика“, Facebook/ Edi Rama

Више из ове категориjе

Утврђен редослед политичких субјеката на гласачким листићима

У Централној изборној комисији жребом су одређени бројеви на гласачком листићу за партије и коалиције које су регистроване за учешће на превременим парламентарним изборима 27. октобра. Што се тиче формација које су заступљене у Парламенту, ГЕРБ-СДС на..

објављено 25.9.24. 17.12
Дељан Пеевски

Дељан Пеевски: Ахмед Доган више није део ДПС-а

Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..

објављено 25.9.24. 15.59

Ахмед Доган о фракцији Дељана Пеевског: Њихов главни циљ је да елиминишу ДПС са политичке сцене

У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..

објављено 24.9.24. 09.38