„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир Станчев улива наду да ће се све блеђи интерес за бугарско писмо, бугарски језик и бугарску културу у иностранству једног дана поново распламсати.
На међународној конференцији о ћирилици, која је недавно одржана у Софији и Пловдиву уз учешће научника из једанаест земаља, препозната је узнемирујућа чињеница да се сваке године смањује број предавача бугаристике у иностранству, а данас их има свега двадесет девет. Према речима дугогодишњег професора италијанског Универзитета Roma Tre, ситуација је толико озбиљна да се буквално говори о спасавању наставе бугарског језика у Европи.
„После пада гвоздене завесе и уласка Бугарске у Европску унију, интересовање за учење не само бугарског, већ и словенских језика уопште је опало“, каже проф. Красимир Станчев. „Донедавно је можда изузетак био руски, који из очигледних разлога такође губи на популарности на рачун украјинског. Али не треба да заборавимо да људи траже економску корист и уче оно од чега ће касније моћи да живе. Нажалост, ово је сурова истина и пад интересовања за славистику почео је у земљи која је деценијама по том питању била водећа у Европи – Немачкој.“
„У Италији тренутно постоје три лектората за бугарски језик, али у пракси је активан само онај у Напуљу“, додаје научник.
Проф. Красимир Станчев сматра да спасавање лектората за бугарски језик у иностранству није само питање финансирања, јер наша земља и даље издваја средства, чак и тамо где се школују два или три студента. „Бојим се да Бугарска не може ништа да учини. Једноставно су нам потребни људи на терену који имају научни и организациони ауторитет“, наглашава он.
„Веома ми је драго што су млађе колеге апсолутно убеђене да, због саме словенске филологије, бугарски језик треба да се изучава у Италији и то није једини разлог“, наставља научник. „Студенти углавном уписују руски након чега се заинтересују за бугарски или пољски језик – нажалост, чешки се скоро више уопште не изучава у Италији, тако да то заиста зависи од активности наставника. Обично млади једни другима причају о одређеном професору који прича занимљиве ствари. Иако се овај процес тешко може контролисати, изучавање бугарског језика није престало и надам се да ће се и убудуће наставити.“
Азбука, језик и идентитет – ове кључне речи са конференције у Софији и Пловдиву наставиће да окупљају Бугаре из различитих земаља и распирују интересовање за хуманитарно наслеђе наших крајева, сматра проф. Красимир Станчев.
Нажалост, језик којим пишемо, комуницирамо, шаљемо поруке може бити симбол мира, али и опасно оружје које може преокренути животе читавих народа. Како кроз њега можемо препознати хибридне нападе и заштити се?
„Заиста, језик се може користити у различите сврхе – за слање порука мира, али и за најоштрије сукобе“, одговара проф. Красимир Станчев. „Рат се такође објављује посредством језика. Ово је тешко питање, јер се односи и на савест, а не само на језик. По мом мишљењу, агресија, пропаганда се могу неутралисати ширењем истине већ у школи. Нажалост, у школама се доста „заостаје“ у погледу научних чињеница о писму, о језику, о историји, које научници настављају да утврђују. Има нових открића, нових занимљивих момената, а све то треба презентовати ученицима на занимљив начин, али не кроз ТикТок и друге забавне активности на паметним телефонима. Наравно да има људи који затварају очи пред истином, а по том питању се, бојим се, ништа не може учинити.“
У овом тренутку око 300 милиона људи широм света пише ћирилицом, а сви они се, заједно са наставницима бугарског језика, могу назвати њеним амбасадорима.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БТА, БГНЕС
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..