На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе путују у Бугарску, интензиван саобраћај представља озбиљну препреку за припаднике бугарске националне мањине у Србији, који живе у пограничном граду Цариброду. Због огромних колона аутомобила не могу да остваре нормалну комуникацију са нашом земљом. А због недостатак посла у њиховом крају знатан део мештана Цариброда био је приморан да запослење потражи у Бугарској, што је разлог њиховог свакодневног преласка границе.
Наши сународници и локална општинска управа у Цариброду годинама упозоравају на овај проблем, а пре неколико месеци упутили су писмо и бугарском Министарству спољних послова са новим предлогом за његово решавање. Предлажу да се за држављане Бугарске и Србије отвори посебан привремени гранични прелаз, који би био у функцији у периоду највећих саобраћајних гужви, изазваних колонама аутомобила који из западне Европе одлазе ка Турској.
„Током лета, од почетка јуна до краја септембра, на граничном прелазу саобраћај је изузетно интензиван због аутомобила који из западне Европе путују ка Турској и обрнуто“, рекао је за Радио Бугарску председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров. Крајем прошле године Србији смо званично упутили иницијативу за отварање привременог граничног прелаза који би био у функцији од 15. јуна до 15. септембра. Са истим питањем обратили смо се и бугарској страни, али одговор још увек нисмо добили, за шта је разлог вероватно политичка ситуација у Републици Бугарској.
Верујем да ће после избора који су одржани 9. јуна, у Бугарској бити формирана радна влада, која ће позитивно одговорити на нашу идеју о отварању привременог граничног прелаза. То значи да ће општина Цариброд моћи да покрене све конкретне процедуре за отварање таквог прелаза, преко којег ће и бугарски и српски држављани који раде или студирају у Бугарској, као и они који имају рођаке с друге стране границе, моћи да прелазе како би могли одржавати своја имања или обрађивати своје баште. Ако се након неколико година испостави да је овај прелаз добро решење, онда може да постане стални.“
Српска страна има спреман терен за привремени гранични прелаз, као и предлоге где и како овај правац треба да се повеже са ауто-путем, рекао нам је Зоран Ђуров, додвши да ће то олакшати живот за више од 500 житеља Цариброда, који свакодневно прелазе границу са Бугарском. Број оних који раде у Софији и околним селима је око 1.000:
„Око хиљаду људи сваког дана или два пута недељно (у недељу или понедељак – одлазе, а у петак се враћају) одлази у Софију на посао“, наставља Зоран Ђуров. „Неки од њих раде у општинама Божуриште и Костинброд, у близини Софије, а у последње време и у Годечу, где су недавно отворене две нове фабрике. Тако да много људи из Цариброда ради у Бугарској, јер овде нема довољно посла за све. Главни извор прихода у Цариброду потиче од туриста из Бугарске који долазе да обиђу прелепа места у региону и обедују у неком од наших ресторана. Привремени гранични прелаз и њима би такође олакшао путовање.“
Према последњем попису становништва, у Цариброду има нешто више од 3.500 Бугара, што представља 45% укупног броја становника. Око 25% је оних који се нису изјаснили по питању своје етничке припадности. Али, ако их питате да ли знају бугарски језик, сви ће вам одговорити потврдно, рекао је у закључку председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров.
Фотографије: БНР - Красимир Мартинов, БГНЕС
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..