Европски парламент потврдио курс ЕУ из претходних 5 година

Прошле недеље, посланици Европског парламента изабрали су Урсулу фон дер Лајен на други петогодишњи мандат на челу Европске комисије, са више гласова него у првом мандату. Роберта Мецола је огромном већином поново изабрана на чело Европског парламента на период од 2 и по године.

Бојазан да Фон дер Лајен можда неће добити потребан број гласова није се остварила. „За“ Урсулу фон дер Лајен гласао је 401, „против“ 284, док је 15 посланика било „уздржано“. Гласало је укупно 707 посланика, а неважећих листића било је 7. На претходном гласању је од могућих 751, добила 383 гласа. „Европа је суочена са категоричним избором који ће зацртати њен курс у наредних 5 година и одредити њено место на глобалном нивоу у наредних 50“, рекла је она у свом говору пре гласања:

„Европа не може да контролише диктаторе и демагоге широм света, али може изабрати да заштити сопствену демократију. Уверена сам да је Европа каква је била обликована после Другог светског рата, са свим својим манама и неједнакостима, и даље најбоља верзија у историји. Никада нећу стајати по страни и гледати како се распада изнутра и споља. И никада нећу дозволити да се прихвати екстремна поларизација наших друштава. Никада нећу прихватити да ће демагози и екстремисти уништити наш европски начин живота. И данас стојим овде, спремна да водим ову борбу са свим демократским снагама у овој институцији.“

Према речима председника политичке групе ЕНП Манфреда Вебера, чији је кандидат Фон дер Лајен, њен програм је исправан програм за наредних 5 година:

„Многе ствари су данас стављене на коцку. Европљани желе демократску Европу, а не радикалну. Они желе да радимо заједно и правимо компромисе, а не да делимо људе, као што то раде Орбан, Ле Пен и Меланшон. Европљани желе уједињену, а не подељену Европу.“

„Путин напада наше демократије, постоји ризик да Трамп поново постане председник Сједињених Америчких Држава, а видимо да његови савезници широм Европе напредују“, нагласио је Рафаел Глуксман, европосланик из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа:

„Живимо у преломном тренутку и наша колективна одговорност је огромна. Ми, социјалдемократе, бићемо овде да блокирамо пут непријатељима демократије. Морамо да изградимо моћну Европу која ће зауставити своју зависност од Кине и нафтих монархија Залива.“

„Прошломесечни избори су били лекција коју нико не може да игнорише“, рекао је председник „Патриота за Европу“ Жордан Бардела, додавши да су свуда ојачали позиције патриота, а ослабили позиције либерала, центриста и зелених:

„Позивам посланике овог Парламента да учине да мандат госпође Фон дер Лајен на челу Комисије остане једини. Заједно и одговорно, „Патриоте за Европу“ ће се супротставити Вашем поновном избору.“

Да ли је реизбор Фон дер Лајен тако повољан сигнал као што се чини, с обзиром на повећан изборни резултат евроскептика, моје је прво питање за европосланика ЕНП Андреја Ковачева:

„Мислим да је прва недеља Европског парламента била изузетно успешна, није било ништа другачије осим реторике неких екстремних партија. Иначе, мислим да није у реду да их тако зовемо – „Патриоте за Европу“, као да сви остали нису патриоте, то је врло погрешна терминологија. Роберта Мецола потврђена је великом већином, затим су великом већином изабрани и потпредседници и квестори парламента. Коначно, са више гласова, како сте рекли, него пре 5 година, Урсула фон дер Лајен је такође изабрана за други мандат. Истовремено, на овој седници Парламент је усвојио једну једину резолуцију, о наставку подршке Украјини. То је било веома важно јер се причало да ће са новим мандатом Европски парламент готово сигурно на неки начин променити став. Дали смо врло јасан спољнополитички сигнал да је наша подршка одржива и да је повезана са основним вредностима, да подржавамо жртву, ову земљу која је изложена насиљу од стране суседа.“

Истовремено, политичке снаге које су се ујединиле иза Фон дер Лајен су по идеологији веома различите – од демохришћана, преко социјалдемократа, до либерала и зелених. У којој мери се таква унија може показати као трајна у будућности за рад европских институција?

„Европски парламент је одувек радио овако – са плутајућом већином. Али у овом мандату Европска народна партија постаје у још већој мери незаобилазан фактор. Без ње не може бити већине ни на страни левице ни на страни деснице. Бићемо гарант да Европска унија и даље треба да буде привлачна, да развија своју привреду, да има довољно радних места, добра улагања у научну и развојну делатност, која доприносе конкурентним производима и услугама, које ће ЕУ и државе чланице, укључујући Бугарску, наставити да извозе, јер смо извозно оријентисана привреда и нашу конкурентност не би требало стављати на тест. Зато инсистирамо на ревизији Зеленог договора. Друге велике теме су одбрана – да у ЕУ имамо ефикаснију одбрамбену индустрију која међусобно сарађује како би била у могућности да производи конкурентне јединице опреме за ваздухопловство, морнарицу и копнене снаге по конкурентним ценама, посебно у односу на произвођаче из САД.“

Нису ли „Патриоте за Европу” и „Европа суверених нација” нека врста темпиране бомбе која ће се користити у каснијој фази у зависности од развоја ситуације у Белој кући?

„Мислим да у Европском парламенту имамо јасну и огромну већину по питању тога, да ни на једној ни на другој страни – екстремне левице и екстремне деснице, које се, иначе, преклапају, а приликом многих гласања у прошлом Парламенту је било тако, комунисти и екстремни левичари и тзв. „екстремна десница“, мислим да ће овај Парламент имати, опет кажем, своју огромну стабилизујућу већину у центру и десном центру у виду ЕНП.“

А како видите улогу „Патриота за Европу” и „Европе суверених нација”? Шта очекујете од њих?

„Они неће бити фактор осим ако не одлуче да буду умеренији у неким својим изјавама. Узгред, било је таквих сигнала и из странке Марин Ле Пен. Подсетимо се да су „Алтернативу за Немачку” избацили због неких сигнала у правцу неонацизма. Колега Жордан Бардела, који је председник њихове странке, имао је изузетно умерене изјаве у односу на претходне изјаве и оца и ћерке Ле Пен. Треба да видимо како ће се ова странка развијати, али они су за сада стављени под својеврсни санитарни кордон, да ништа не може да зависи од њих и њихови предлози не могу да скупе већину у Европском парламенту. А о другој малој групи уопште не говорим – мислим да има 25 људи, од којих апсолутно ништа неће зависити. Ово сам много пута рекао у предизборној кампањи – да ти људи који излазе са изразито антиевропским и антидемократским паролама неће моћи да оправдају жеље својих бирача, јер ће бити мала маргинализована група у горњим редовима, на балкону Европског парламента. Веома је тужно када чујем од таквих људи да се нису залагали за химну Европе, јер Европа нема химну и није држава. Готово сваки град, сваки фудбалски тим, спортски клуб има своју химну и крајње је жалосно када се на овај начин показује непоштовање нашег заједничког европског дома. Пада ми на памет химна града Видина, на пример. Зар неће устати на ову химну, која је проглашена за химну града Видина? По њиховој логици, ниједан град нема право на химну, нити навијачи било ког фудбалског тима имају право да се радују њиховој химни. Ово поређење правим јер ме је изузетно растужило што је ово непоштовање ЕУ на тако ниском нивоу.“

Постојао је период када су Орбанови људи били део ЕНП. Да ли је могућ обрнути процес – из „Патриота за Европу” назад у ЕНП?

„У овом тренутку то је апсолутно незамисливо. Са оваквим крајње провокативним и једностраним понашањем Виктора Орбана, који предузима акције које нису координисане са другим земљама чланицама, као што су његове посете Русији и Кини, таквог повратка не може бити. Јер знам да је у Бугарској било или има људи којима се свиђа нека његова политика. И, да, такође смо увек говорили да су безбедносна политика, политика заштите спољних граница, демографска политика, подршка породици – политике које такође делимо. Али ове провокације, које се спроводе, а посебно у вези са бугарским националним интересом у Србији и Северној Македонији, где је осовина Орбан-Вучић-Мицкоски тако јака и, нажалост, толико антибугарска, у овој фази не можемо имати илузије да Виктор Орбан може да се врати у центар.“

Мислила сам на његове европосланике као на отцепљене или можда на посланике из других држава чланица из редова „Патриота за Европу“ који би у неком тренутку могли признати ЕНП као своју странку...

„У овом тренутку не знам, видећемо. У ЕНП смо примили мађарску опозициону партију „Тиса” коју чини 7 европосланика, који су освојили прилично озбиљне позиције у Мађарској и са њима радимо.“

За Европу се од новембра можда назире један тежак период. Мислите ли да је довољно добро припремљена за њега?

„Шта значи очекивати? Током прошлог мандата нисмо очекивали COVID, али се десио. Нисмо очекивали рат, али се у Украјини десио овај страшни рат. Тешко можемо знати шта нас очекује. Али, очекујемо, наравно, шта ће се догодити на Блиском истоку после избора у САД и праведан мир у Украјини, веома је важно да буде такав. Праведан мир може значити само обнављање територијалног интегритета и суверенитета украјинске државе и повлачење руских снага са међународно признатих граница Украјине. Сваки други мир једноставно не би био фер. Може бити било који други – руски мир или било шта, али то није праведно. Ипак, говоримо о ужасној ситуацији у Украјини, где је већ изгубљено стотине хиљада невиних живота. Видећемо како ће се Украјина опоравити и како ће функционисати у будућности, али настављамо да подржавамо обнову ове земље.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ

Подели

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Европски парламент потврдио курс ЕУ из претходних 5 година

Антиевропске групе остају мала маргинализована скупина на балкону Европе и неће моћи да испуне жеље својих бирача, каже европосланик из редова ЕНП Андреј Ковачев

Више из ове категориjе

38% Бугара неће ићи на одмор овог лета

Димитар Коков дели свој живот између музике, ИТ сектора и телемедицине

Бугарску у последњих 35 година напустило више од 2,5 милиона људи

Анализа: У Бугарској се продубљује јаз у дохоцима