Документарни филм Марије Влкове "Питање укуса" доноси причу о "животу некада" – с љубављу, поштовањем и без политичког призвука. Идеја за његово стварање родила се за време једног ручка, када је Марија поново видела једноставну храну којом је њена бака утажила глад, и одлучила да прикупи и сачува аутентичне рецепте и приче о животу у свом родном Велинграду од пре 70-90 година. Осим њене рођаке, у филму учествују још четири старије даме, чији је живот права ризница знања о животу, дому, послу, добрим и лошим данима и поука једноставног, чистог и скромног живота, који је остао у сећањима генерација до почетка 21. века, које су уживале у летовању код баке на селу.
"Имам доста материјала који нисам укључила у филм. Реч је о снимљеним интервјуима у укупном трајању од преко 30 часова, у којима има пуно личних прича везаних не само за свакодневни живот, већ и за живот тих жена данас – каже у интервјуу Радио Бугарској Марија Влкова. – Неке од прича су скандалозне са становишта онога што откривају, јер су међусобни односи некада били прилично сурови. У необрађеним снимцима су остале приче које дотичу многе теме, које у филму само наговештавамо. Једна од њих је тема хигијене. Ове приче ће наћи место у солиднијој књизи, која ће бити што ближа њиховом начину говора, односно настојаћу да сачувам њихов аутентични дијалекат“.
Слична књига, иако не тако солидна, већ се могла видети међу експонатима изложбе која је до сада гостовала у Велинграду и једном од уметничких простора у Софији. Садржи рецепте за јела која се најчешће нађу на скромним трпезама жена:
"Њихова исхрана је била једноставна. Садржала је неке основне производе које су саме производиле, на пример: кукуруз, односно кукурузно брашно, разне врсте пасуља, кромпира и сок од киселог купуса" – објашњава нам Марија.
Међу занимљивим рецептима је "пржено млеко":
"Посебно у селу Драгиново, у близини Велинграда, у којем живе и муслимани, спремали су га увек кад год се роди беба. То је кисело млеко у тањиру, преливено растопљеним путером, а по жељи, може се додати со и неки други састојак. Занимљиво је да и сада, на пример, унуци једне од јунакиња у филму желе да једу ˈпржено млекоˈ, што значи да овај рецепт можда неће бити заборављен."
Паралеле између њиховог живота некада и данас запрепашћују неке од жена. Разлог томе је велика разлика између некадашњег и савременог начина живота:
"У детињству су живеле у кућама од ћерпича са земљаним подовима. Нису имале струју, воду, њихова свакодневица била је сасвим другачија, а сада имају фрижидере и телевизоре, а неке од њих користе и паметне телефоне, што је невероватно." – каже Марија, али додаје да је њихов начин живота ипак успео да сачува неке од вредних навика, као што је бацање што мање смећа и поновно коришћење свега што је могуће.
А пошто гледају телевизију, оне се сада много критичније односе према дешавањима ван њихових домова, како код нас, тако и у свету.
Аутор: Јоан Колев
Фотографије: YouTube/ Димана Шишкова
Превела: Албена Џерманова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...