Након што је 23 године свог живота посветио Краљевској ратној морнарици, Британац Дарен Картер је 2013. године одлучио да се повуче из војне службе. Признаје да је годинама пливао кроз немирне воде живота, без компаса и путоказа – од посла до посла, од земље до земље. И тако све док га судбина није довела у Бугарску. Сада је 50-годишњи Британац срећан власник куће у селу Долна Липница, у околини Великог Трнова. Брзо се интегрисао у локалну заједницу и Бугарску већ назива својим новим домом.
Британац је толико очаран својим животом у нашој земљи да је почео да пише поезију. На друштвеним мрежама објављује своје одушевљене утиске о Бугарској, о њеној прелепој природи и историји, преточене у риме. Не крије да у ту сврху понекад прибегава вештачкој интелигенцији, али је категоричан да сваки стих, свака строфа извире из његове душе.
"Гледано у целини, ја имам изражену способност запажања. Моји пријатељи кажу да ми не промиче ни најмања ситница. А у Бугарској ми сваки дан доноси нешто ново, другачије и по мени, лепо. И то ми греје срце! Сваки дан дочекујем са узбуђењем. И док сам на друштвеним мрежама објављивао поруке у вези са реновирањем моје куће, које сам радим, осетио сам жељу да људима испричам шта мени значи ово место, за које слободно могу рећи да је мој нови дом. Свака реч, којом описујем Бугарску, извире из моје душе и почео сам да своја запажања и емоције претачем у стихове, да лакше допру до људи...“
Дарен признаје да није материјалан човек. Након што је напустио војску, одлучио је да не жели да живи уобичајени живот пензионера у својој домовини. А Уједињено Краљевство се, према његовим речима, претворило у потрошачко друштво, где се све своди на посао и новац, где никад нема времена за потпуно уживање у животу. То је један од разлога зашто је бивше војно лице изабрало бугарско село. У Долној Липници се настанио прошле јесени. Пензија коју прима му омогућава миран живот у нашој земљи.
"Имао сам туристичку визу и зиму провео у Бугарској. Било је повремене несташице струје, повремених проблема са грејањем, али било је и прелепих призора и шетње у природи у којима сам заиста уживао. Пријало ми је да скупљам и цепам дрва, да сам кувам своју храну, да се дружим са бугарским породицама, да са њима делим храну итд. Уживао сам у надолазећем пролећу и гледао како се природа мења пред мојим очима. Све време сам се бавио радовима на реновирању куће. У Долној Липници постоји мала заједница Британаца. Помажу ми саветима, зближио сам се са локалним Бугарима, који ми такође помажу", каже Британац.
Дарену је, међутим туристичка виза истекла и морао је да се хитно врати у Уједињено Краљевство. Сада с нестрпљењем очекује њену обнову, како би се у јесен вратио на дуже време и тако све док му не буде одобрен стални боравак у Бугарској.
"Овде уживам у тишини која је типична за села – у могућности да живим мирним животом! Једна од ствари које ми се код Бугара допадају је то што су изузетно сналажљиви људи. На пример, не бацају непотребне ствари, поправљају их и поново користе. Више ми се допада једноставнији начин живота на селу, овде, у Бугарској, него начин живота обичног пензионера у Великој Британији", каже у закључку бивши припадник Краљевске ратне морнарице Дарен Картер.
Прочитајте још:
Аутор: Венета Николова
Фотографије: лична архива, Facebook /Yani Lakov, dolnalipnitsa.eu
Превела: Албена Џерманова
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..
У септембру прошле године је женски хор бугарског фолклорног ансамбла "Шевица" ("Вез") из Софије изненађујуће добио новог члана – млади мушкарац са тетоважама и типичним имиџом вокалисте канадске хеви метал групе је ушао и уљудно сео поред..