Бугарску чекају седми узастопни парламентарни избори у последње три године. Разлог за то су три неуспела покушаја формирања редовне владе у оквиру 50. сазива Народног собрања.
Какво је стање демократије и политичког система у нашој земљи у ћорсокаку у коме се налазимо, покушали смо да сазнамо уз помоћ политиколога из агенције "Галуп интернешнал болкан" Светлина Тачева.
Према његовим речима, политичке формације су истрошене јер "што се чешће одржавају избори, то више оне не могу да представе нешто ново бирачима, који пак не могу да нађу алтернативу". Постоји још један проблем:
"Сматрам да се ова криза демократије креће ка ситуацији у којој ће поново бити привремене власти. Скоро стално имамо прелазну владу, а многим институцијама и члановима регулаторних тела су мандати истекли. Услед тога је наша земља на раскрсници, јер што се више буде продубљивала политичка криза и криза демократије, то ће се више говорити о истрошености модела и потреби његове замене новим, што је најопасније. Проблем није у систему, већ у политичкој елити, која је изгубила рефлекс управљања."

Поред слабог одзива бирача на последњим изборима, 50. сазив Народног собрања је показао још један знак кризе демократије – импресиван број независних посланика (39), од којих су неки постали независни скоро одмах након његовог конституисања.
Рецепт за превазилажење политичке кризе је у оптимизацији процеса, а не у његовом осакаћењу, сматра политиколог и објашњава:
"Пример оптимизације било је преференцијално гласање, код којег је омогућена појава већинског елемента на партијским листама, а људи су током година научили да ефикасно користе ту могућност. Машинско гласање је такође било оптимизација, иако се спори да ли је корисно или не, али је оно оптимизовало гласање тако што је довело до драстичног смањења неважећих гласачких листића и донекле смањило корпоративно гласање. Оваквим механизмима стање изборног процеса и демократије се постепено може побољшати, али уместо да тражимо приступе како да то урадимо, ми радије све уништавамо – категоричан је Светлин Тачев и објашњава: – Донети су амандмани на Устав, усмерени само на конкретну личност, а не у циљу унапређења демократије и дошло је до тога да је Уставни суд одбацио скоро све измене које се односе на правосудни систем, али не и оне које се односе на прелазну владу. Дакле, када се праве промене, оне морају да надограђују постојеће, а не да га осакаћују."

Ниску излазност бирача, која је достигла прави антирекорд на последњим изборима, у јуну ове године, када је за народне посланике гласало 34,41% бирача, Светлин Тачев објашњава овако:
"Илазност опада и постоји вероватноћа да ће све више опадати. Види се да апатија међу бугарским грађанима расте, а то се може сматрати и знаком протеста. Неучествовањем на изборима бирачи показују да се не слажу са оним што се дешава. Пад излазности, поред тога што делегитимише представништво у парламенту, омогућава да се број гласова потребних за прелазак изборног цензуса од 4% смањује и да нове, мале, егзотичне партије улазе у парламент, што ће га додатно фрагментисати и још више отежати формирање владе."
Фотографије: Фејсбук /Светлин Тачев, Ани Петрова - БНР, БТА
Превела: Албена Џерманова
Председник Румен Радев дочекао је у Смољану свог мађарског колегу Тамаша Шујока. Гост је у родопском градићу посетио бугарски дом мађарског песника, преводиоца и сликара Ласла Нађа. Данас су у Софији двојица председника разговарала „у четири ока“...
Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко изјавио је да Москва није разговарала о могућности да авион у којем ће бити руски председник Владимир Путин прелети преко Пољске, Румуније и Бугарске на путу за Будимпешту. „Још је рано..
Руски шпијуни и крајње левичарске групе помажу кријумчарима људи како би Европу преплавили илегалним мигрантима, наводи лист "THE TIMES", преносећи речи министра унутрашњих послова Бугарске Данијела Митова. Он је у разговору за овај лист рекао да..