Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Археолози истражују комплекс „Солана“ у близини Провадије

Фотографија: БТА

Производни комплекс у праисторијском насељу „Солана“ у близини Провадије биће предмет истраживања 20. сезоне археолоших ископавања овог локалитета. Комплекс је удаљен око 100 м од древног насеља и заузима површину од скоро 0,5 ха, рекао је за БТА руководилац истраживања акад. Васил Николов.

Индустријска производња датира из 4.700 – 4.450 г. пре Христа, каже истраживач. Међутим, експлоатација соли почела је 5.600 г. пре Христа. Технологија је била много примитивнија и људи су вадили по 25-26 кг соли. За девет векова се производња усавршила и почели су да добијају по пет тона суве соли.

Васил Николов

Већ две деценије со је предмет научних истраживања акад. Николова, а локалитет у близини Провадије наставља да изненађује научнике:

„Прво изненађење била је древност експлоатације соли на овим просторима – ово је најстарији центар ове врсте у Европи. Друго изненађење за научнике је да су испод земље и жбуња скривени праисторијски тумул, који су људи напустили због промене климе и резиденција трачког племића из 2-1. века пре н.е, који је експлоатисао со, додао је акад. Николов. Према његовим речима, он је био веома имућан о чему сведоче пронађени фрагменти чаша и посуда од грчке керамике.

Објекат ужива велико интересовање туриста које дочекује водич, а од ове године је постављено и 12 илустрованих информационих паноа с QR-кодовима, на енглеском и бугарском језику, који пружају додатне информације о посудама, производњи, кућама и насељу, а сазнаће и зашто је Солана од изузетног значаја не само за Бугарску, већ и за целу Европу.

„На територији наше земље, деловима Србије, Северне Грчке до Карпата развила се прва европска цивилизација,“ подсећа научник и истиче да је управо у Бугарској почела специјализована производња соли.

Настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.

Фотографије: БТА


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Иван Илчев

Величанство Уједињења и последице ујединилачког синдрома

Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..

објављено 6.9.24. 07.30

Археолошки налаз враћа нас у време праисторије

Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..

објављено 2.9.24. 09.21

Саборни храм Светог Александра Невског слави свој летњи празник

Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..

објављено 30.8.24. 12.35