Бугарска антарктичка база је основана 1988. године, а указом председника Жеља Желева је од 1993. године названа по имену Светог Климента Охридског. Отада до данас, у бази која се налази на острву Ливингстон бугарски поларни истраживачи спроводе бројне експерименте у области геологије, геофизике, физике, метеорологије, картографије, зообиологије, ботанике, екологије и медицине.
У новембру о. г. на „бели“ континент ће стићи 33. бугарска експедиција, а један од њених главних задатака везан је за изградњу новог лабораторијског блока, који ће бити опремљен геолошком, биолошком и вишенаменском салом, а исто тако и складиштем, техничком просторијом и собама за одмор.
Схватајући шта су постигли на најудаљенијој тачки света, човек неминовно осећа извесну дозу респекта и поштовања према овим својеврсним мирнодобским херојима и вероватно је више пута себи постављао питање како су успели да то ураде.
Како је почео и развијао се живот у бугарској бази на Антарктику? Одговор на ово питање потражио је филм „Изван граница“ редитеља Еленка Касалијског.
Редитељ филма „Изван граница“ Еленко Касалијски део је 31. експедиције на Антарктик и у свом остварењу открива како се кроз године мењала база и текао живот бугарских истраживача тамо.
Каже да му је рад на Антарктику био усамљен – „јер тамо све мораш сам – снимање, звук, осветљење.“
Прилику да отпутује на Ледени континент добио је захваљујући председнику Бугарског антарктичког института, поларном истраживачу проф. Христу Пимпиреву, с којим се упознао на снимању емисије БНТ „Џинс“ (Род – прим. прев).
Како протиче један дан на путу до Антарктика?
„Антарктик је крајњи циљ нашег путовања, које је доста дуго и сваки дан пролази на исти начин. Једна мала група људи ради дуге сате, спроводећи различита научна истраживања, а уз то обавља и тежак физички рад. Природа и време нису наши савезници. Мада, тамо хладноћа није толико велик проблем. Много већи проблем представљају ветар и велика влажност у Дрејковом пролазу који спаја два највећа океана – Антлантски и Тихи океан. Другачије речено, тамо човек научи да буде захвалан на могућностима и приликама које му природа пружа да би могао да ради.“
Филм „Изван граница“ је у трајању од сат и по, није искључено да буде приказан на некој телевизији, али му је квалитет више за велико платно, каже редитељ. Сиже нам показује да све препреке и тешкоће које сматрамо несавладивим могу да буду превазиђене ако уложимо довољно напора.
Остварење „Изван граница“ ће у септембру бити приказано на неколико великих фестивала, након чега ће стићи и у биоскопе.
Касалијски је открио детаље и о филму на коме тренутно ради, који је посвећен једном стенском феномену који се налази на дну Црног мора, између Созопола и острва Свети Иван – окамењеној шуми из доба Светског потопа. Претпоставља се да се то догодило пре више од 7.500 година. Уз напомену да се рад на филму „Потоп и окамењена шума“ наставља, редитељ је рекао:
„Једна од верзија које разматрамо у филму јесте да је пре више од 5.500 година п.н.е. Црно море било слатководно језеро, а Средиземно море је прелило огромну територију копна пуног растиња, људи и животиња, који су се временом окаменили. Тренутно тај артефакт живи новим животом, јер у окамењеној шуми живе рибе, шкољке, морски пужеви и др.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Facebook /Beyond the Limit, лична архива Еленка Касалијског, БТА
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..