Крум Младенов живи у селу Сливовик на северозападу Бугарске, где своје време дели између животиња и дувачког оркестра „Медењаци“. Радним данима он је озбиљан фармер са више од 400 крава, оваца и коза, међутим, дође ли какав празник, стаје на чело дувачког оркестра који има дугу традицију у његовом родном крају.

„Да би се човек бавио музиком, мора бити одморан, како би могао да одахне душом“, каже он. „У пољопривреди је, међутим, због недостатка радне снаге, увек присутан притисак и стрес. Када прихватите обавезу да свирате на нечијој свадби, не можете отказати у последњем тренутку због тога што се радници нису појавили. Морате по сваку цену наћи снаге да успете на оба фронта. Понекад то представља огромно оптерећење, али се не могу одрећи ни једног ни другог.“

Крум је сточарством почео да се бави 1992. године, након што је отпуштен из војске. Почетак се поклапа са распуштањем колективних земљорадничких задруга, одакле му је враћено неколико животиња. Прво је оформио стадо крава, затим је кроз програм „Млади фармер“ узгајао близу 300 коза, а на крају се преоријентисао на овчарство. Тренутно, као и сви фармери, завршава кошење, сакупља и превози бале, како би обезбедио сено за зимски период.

„Имамо сопствену земљу“, каже Крум Младенов. „Део наше обрадиве земље је дат у закуп, јер ако човек ради све, на крају не уради ништа – не можеш се истовремено бавити и пољопривредом и сточарством. Неке врсте сточне хране производимо на нашој фарми, али већину набављамо у виду закупа.“

Сточар каже да они који се баве овом делатношћу наилазе на бројне проблеме – неки од њих су недостатак радне снаге и недовољан број општинских пашњака и ливада. Да би преживели, приморани су да затворе производни циклус.

„Трудимо се да прерадимо део производа“, додаје Крум Младенов у интервјуу за БНР-Видин. „Недавно смо се регистровали за директну продају свежег млека са наше фарме, а пријавићемо се и за примарну прераду сирева и млека коју нам омогућава један од прописа. Али проблем није у откупу, већ у ниској цени – за мене је то поклањање, јер цене нису нормалне и не видим како ћемо опстати у будућности.“

Тренутно, ниједно предузеће у региону не откупљује овчије млеко, каже Крум Младенов. Да би на крају године добили субвенцију, сточари треба да докажу продају производа. Због тога су нека стада већ стављена на продају.

„Ако је ово државна политика...“, наставља фармер. „Када зовемо, кажу нам: 'Чекамо упутства из Софије'. То не звучи нормално, зар не? С једне стране, држава тврди да води исправну аграрну политику, да мисли на мале произвођаче, јер нас сматрају таквима, а с друге стране, практично нас гура у сиви сектор. Мислим да смо последњи Мохиканци који се боре против ветрењача, али не знам докле ћемо издржати.“

Могу ли европске субвенције бити излаз из тешке ситуације за фармере? Иако звуче примамљиво, по речима Крума Младенова, помоћи из европских програма трновит су пут за оне који се баве сточарством.

„Без намере да звучим превише песимистично, али ја се више нећу пријављивати за програме“, категоричан је он. „Бурократија је ужасна, убитачна.“

Човек који нема осећаја према животињама и не воли их, тешко може постићи резултате у овој области, сматра фармер са северозапада Бугарске. Као и у музици – љубав мора проћи кроз твоју сопствену душу.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Јорданке Герасимове са БНР - Видин

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: лична архива