Бојанска мочвара је једино природно влажно подручје на територији Софије, које је још увек дом низа заштићених врста водених биљака, водоземаца и гмизаваца. Али као и многе сличне територије у нашој земљи, Бојанска мочвара је угрожена људским активностима. Озбиљни проблеми су настали након што је она враћена приватним лицима као пољопривредно земљиште. Услед тога, мочвара је била подвргнута бројним нападима – насипању земљом, сечи дрвећа, равнању терена на приватном поседу, као и уклањању биљака. Обелодањено је да се на територији мочваре планирају грађевински радови. А недавно је дошло до тога да су активисти стали испред багера, како би спречили уништавање мочваре.

Тек у августу 2023. године, на инсистирање невладиних организација, Дирекција за воде је прогласила Бојанску мочвару воденим објектом. Наредба о утврђивању његових граница издата је на основу Закона о водама, међутим приватни власници су уложили жалбу на наредбу. У мају ове године грађани су се састали са бившим министром животне средине и вода Јулијаном Поповом са захтевом да се мочвара прогласи стаништем заштићених врста. У емисији "Наш дан" програма "Христо Ботев" БНР је Александар Колев, председник удружења "Заштита Бојанске мочваре" рекао:

"Бојанска мочвара и територија у њеној околини могу постати први еколошки парк на подручју града Софије. Еколошки парк са климатским функцијама везаним за превенцију од поплава, уз контролисање екстремно високе температуре током летњих месеци. Парк, у подножју планине Витоше, који ће бити доступан грађанима и гостима нашег града и који ће штитити од битних последица климатских промена."

И поред проглашења мочваре воденим објектом, у последњем тренутку свог мандата је бивши главни архитекта рејона Витоша издао акт о урбанистичким условима за изградњу 5 вишеспратница са подземним гаражама на терену који се налази на подручју Бојанске мочваре, а само дан касније издато је и одобрење за изградњу. Међутим, постаје јасно да нова градска управа има друге планове за овај природни објекат. Недавно је мочвара уврштена у програм рада градоначелника Софије, у категорију која се односи на тзв. "Зелене клинове" кроз коју се могу реализовати парковске средине великих размера.

"У 2021. години је спроведен низ истраживања Бојанске мочваре и утврђено је да тамо има преко 128 врста птица, од којих је већина заштићена, уврштена и у европске директиве о биодиверзитету. Осим тога,19 врста уписано је Црвену књигу Републике Бугарске. Са данашњим даном постоји разумевање како од стране градоначелника Софије, тако и од стране рејонске општине и Регионалне инспекције за животну средину и воде и уверење да мочвару треба очувати", каже Александар Колев.

Осим што је Бојанска мочвара станиште птица, она је станиште и бројних врста водоземаца. Фауна у околини овог влажног подручја део је Европске природне баштине.

"Бојанска мочвара је специфичан пример по томе што је део урбанизоване зоне у границама Софије. И иако по закону такве територије не могу постојати у границама градова, у урбанизованим зонама, морамо успети да је уредимо, конѕервише и очувамо тако да она испуњава своје функције мочваре. То значи да задржава огромне количине подземне воде и кишнице, те да их полако, преко река, испушта према граду. А не да се догађају поплаве које већ годинама посматрамо у различитим деловима Бугарске", закључио је Александар Колев.

Прочитајте још:

• Нови живот за Драгоманску мочвару
• Драгоманска бара – највећа карсна влажна зона у Бугарској
• Фестивал „Culturama 2023“ завршава изложбом фотографија дивљих птица Софије

Извор: Интервју Љубе Константинове за БНР –"Христо Ботев"

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова