Бугарски пензионери живе у условима који им не дозвољавају да уживају у својим позним годинама, за разлику од њихових вршњака у развијенијим земљама, сматра психијатар др Владимир Симов, који се овом професијом већ дуги низ година бави у иностранству, а тренутно живи и ради у Француској. Недавно је објављена његова књига „Старење“, у којој, налазећи упориште у више од 500 страних истраживања и монографија, тражи тачке пресека овог психобиосоцијалног питања. По мишљењу аутора, оно што је од суштинске важности за људе старије доби широм света је њихов економски статус.
„У светлу онога што се тренутно дешава у Бугарској, могу рећи да бугарски пензионери након толико година мукотрпног рада за добробит свих, не само да не могу да остаре онако како би требало, већ старе на један понижавајући начин. И то ме веома боли!“, каже др Владимир Симов. До 2050. године број становника до 18 година и оних преко 65 година ће се изједначити, и ми ћемо се наћи у пат позицији. И шта ћемо тада радити са тим старим људима, који себи, као што је случај у Бугарској, не могу да приуште основне ствари – храну, грејање, лекове итд.? Видимо да су лекови код нас веома скупи. Фонд здравственог осигурања донекле покрива те трошкове, али у болницама се мора доплаћивати. А често се старим особама лечење прећутно ускраћује, само зато што су превише стари“, каже др Симов.
Према различитим истраживањима, Бугари имају најниже пензије не само у ЕУ, већ и у целој Европи. Једино су албански пензионери сиромашнији од наших. Просечна месечна старосна пензија за 2024. годину код нас износи око 500 евра. Типичан бугарски пензионер живи сиромашно. „Он седи код куће, брине о унуцима, помаже и не путује“, каже др Владимир Симов и додаје:
„Бугари нису депресивни људи. Они се прилагођавају, размишљају како да са мање новца добију више. Витални су, преживљавају. У Бугарској формално постоје програми за старије особе, у надлежности Министарства здравља и других институција, добијају се и средства из европских фондова, али у пракси нема ничега. То је истина! А ти људи имају осећај да су им политичари окренули леђа. Они траже своје место, сами се организују како би свој живот учинили испуњенијим.“
Квалитет старења, међутим, није повезан само и искључиво са новцем већ зависи и од нашег емоционалног баланса и доброг физичког здравља, тврди психијатар. На првом месту, он препоручује физичку активност или једночасовне шетње најмање 4-5 дана недељно, што је еквивалентно сагоревању око 3000 калорија недељно. „Доказано је да то може продужити наш живот за око 10 година“, каже др Владимир Симов и додаје:
„Људи треба да траже различите облике хобија, и то колективне – да се састају, да се друже. Јер прекид друштвених контаката води до когнитивног пада. Човек се изолује, постаје депресиван, а то утиче на мождане функције. Почињу проблеми са памћењем, са концентрацијом. И да обрате пажњу на исхрану! Она треба да буде уравнотежена. Код нас је исхрана старих људи још увек једнолична, они конзумирају превише масти, имају проблеме са недостатком витамина, са фолном киселином, са дисбалансом крвне слике“, каже у закључку др Владимир Симов.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана ШатрићФотографија: БГНЕС, лична архива
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..