Сеоски туризам постаје омиљени облик одмора, посебно међу породицама и младима који желе еколошки начин живота и настоје да минимизирају свој угљенични отисак. И ако је пре неколико година одмор на селу био јефтинија варијанта, сада се тренд окреће. Цене ноћења у сеоској кући у нашој земљи, са свим погодностима и додатним садржајем, упоредиве су са онима у хотелима са 3-4 звездице. Међутим, на многим местима оне нуде одрживе праксе, као што су системи за уштеду енергије, рециклажа и коришћење еколошки прихватљивих материјала, као и разне активности у природи.
"Драго нам је што је наша иницијатива ˈЗелена кућаˈ, која сертификује мала места за смештај ближе природи, која нуде аутентични доживљај и упознавање очуване традиције, још увек жива – каже Елеонора Јосифова, председница Бугарске асоцијације за алтернативни туризам. – Људи већ обраћају пажњу на ове етикете, а када смо 2008. године покренули иницијативу, за њих је то била егзотика. Сада се у многим местима за смештај примењују еколошке праксе везане за смањење угљеничног отиска. На пример, туроператори су врло често почели да рекламирају и промовишу комбинована путовања возом и бициклом, а не обавезно приватним аутомобилом. За странце је то нормална пракса, али све више је и Бугара који прихватају овај начин путовања."
У последњих годину дана попуњеност објеката за сеоски туризам је у нашој земљи повећана у просеку за 7%, а 75% свих резервација остварује се захваљујући активном онлајн оглашавању, показује истраживање Асоцијације бугарских села. Бугари и странци су спремни да издвоје више новца за смештај, али не у хотелу, већ на пример у еколошкој дрвеној кући са двориштем и привредним објектима или на фарми. Идеја је путовати полако, а одмарати се активно.
У Бугарској готово да нема региона у којима се не нуде високи стандарди у сеоском туризму. Као на пример, на подручју Старе планине а посебно у околини градова као што су Карлово, Тројан и Елена. Љубитељи одмора у природи бирају и Родопе, посебно села око Смољана, Крџалија и Велинграда.
Јахање, фото-лов, вожња кајаком, пењање по стенама, учење домаћих заната и шта све не, обогаћује боравак гостију. Али постоје и мање популарне дестинације које вреди упознати:
"Чини се да северна Бугарска мало касни са развојем алтернативног туризма, али тамо постоји велики потенцијал у погледу културног и кулинарског наслеђа, као и занатства. Такав је случај подунавског региона, где се бициклизам све активније промовише, с обзиром да тамо пролази европска бициклистичка рута Еуро вело 6. А локална кухиња, укључујући рибље специјалитете, је веома специфична и још увек није добро позната ни код нас", рекла је у закључку Елеонора Јосифова.
Прочитајте још:
Фотографије: baatbg.org, pixabay, penguintravel.com
Превела: Албена Џерманова
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..
У другом кварталу 2025. године забележен је раст туристичке активности Бугара од 4,1% у односу на исти период 2024. године. Према подацима Националног завода за статистику, путовало је 1,3 милиона Бугара. Искључиво за путовање по нашој земљи..
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи..