Сеоски туризам постаје омиљени облик одмора, посебно међу породицама и младима који желе еколошки начин живота и настоје да минимизирају свој угљенични отисак. И ако је пре неколико година одмор на селу био јефтинија варијанта, сада се тренд окреће. Цене ноћења у сеоској кући у нашој земљи, са свим погодностима и додатним садржајем, упоредиве су са онима у хотелима са 3-4 звездице. Међутим, на многим местима оне нуде одрживе праксе, као што су системи за уштеду енергије, рециклажа и коришћење еколошки прихватљивих материјала, као и разне активности у природи.

"Драго нам је што је наша иницијатива ˈЗелена кућаˈ, која сертификује мала места за смештај ближе природи, која нуде аутентични доживљај и упознавање очуване традиције, још увек жива – каже Елеонора Јосифова, председница Бугарске асоцијације за алтернативни туризам. – Људи већ обраћају пажњу на ове етикете, а када смо 2008. године покренули иницијативу, за њих је то била егзотика. Сада се у многим местима за смештај примењују еколошке праксе везане за смањење угљеничног отиска. На пример, туроператори су врло често почели да рекламирају и промовишу комбинована путовања возом и бициклом, а не обавезно приватним аутомобилом. За странце је то нормална пракса, али све више је и Бугара који прихватају овај начин путовања."

У последњих годину дана попуњеност објеката за сеоски туризам је у нашој земљи повећана у просеку за 7%, а 75% свих резервација остварује се захваљујући активном онлајн оглашавању, показује истраживање Асоцијације бугарских села. Бугари и странци су спремни да издвоје више новца за смештај, али не у хотелу, већ на пример у еколошкој дрвеној кући са двориштем и привредним објектима или на фарми. Идеја је путовати полако, а одмарати се активно.

У Бугарској готово да нема региона у којима се не нуде високи стандарди у сеоском туризму. Као на пример, на подручју Старе планине а посебно у околини градова као што су Карлово, Тројан и Елена. Љубитељи одмора у природи бирају и Родопе, посебно села око Смољана, Крџалија и Велинграда.

Јахање, фото-лов, вожња кајаком, пењање по стенама, учење домаћих заната и шта све не, обогаћује боравак гостију. Али постоје и мање популарне дестинације које вреди упознати:

"Чини се да северна Бугарска мало касни са развојем алтернативног туризма, али тамо постоји велики потенцијал у погледу културног и кулинарског наслеђа, као и занатства. Такав је случај подунавског региона, где се бициклизам све активније промовише, с обзиром да тамо пролази европска бициклистичка рута Еуро вело 6. А локална кухиња, укључујући рибље специјалитете, је веома специфична и још увек није добро позната ни код нас", рекла је у закључку Елеонора Јосифова.
Прочитајте још:
Фотографије: baatbg.org, pixabay, penguintravel.com
Превела: Албена Џерманова
У подножју планине Пирин, међу виноградима и старим каменим кућама, време као да је „закочило.“ Село Капатово код Петрича има Музеј ретро аутомобила где историја оживљава на четири точка. У музеју је изложено више од 60 олдтајмера и на десетине..
Рт Шабла представља најисточнију тачку Бугарске – тих, ветровит комад земље, истурен у Црно море. На овом месту се налази најстарији и можда најлепши светионик дуж бугарске обале. Обојен црвеним и белим пругама, светионик на Шабли истиче се на позадини..
Видиковац "Врх", једно од најпознатијих туристичких одредишта у Родопима, недавно је у потпуности обновљен. На иницијативу Планинарског друштва "Тврђава – Могилица", ово здање на 1.351 метру надморске висине темељно је реновирано, добило је свеж слој..