Очекује се да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен ове недеље званично представити свој предлог за структуру и састав нове Европске комисије, на чијем челу, у свом другом мандату, настоји да постигне баланс између полова.

Очекује се да жене буду на челу кључних комисија, али још увек није јасно да ли ће међу њима бити и оне са новим ресорима.

Према писању листа „Политико“, Екатерина Захаријева је вероватна бугарска европска комесарка и могла би да добије ресор за управљање у кризним ситуацијама и хуманитарну помоћ у следећој Европској комисији. Међутим, то не би био нови ресор, пошто је Кристалина Георгијева била европска комесарка за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и реаговање у кризним ситуацијама у периоду од 2010. до 2014. године.

Интервју за рубрику „Евранет Плус“, коју је ове недеље припремила Зорница Близнашка, дали су евродепутат из редова ЕНП Радан Канев и политолог др Иван Начев, који су изнели прогнозе, између осталог и оне да ли ће жена бити следећи европски комесар из Бугарске, као и анализу познатих података и предстојећих процедура дали су евродепутат из редова ЕНП Радан Канев и политолог др Иван Начев.

„Одбројавање до званичне објаве Урсуле фон дер Лајен о расподели ресора у њеној будућој Европској комисији са сваким даном септембра подстиче спекулације у медијима.

Није мањкало сигурних имена, као ни оних који би могли бити замена за место европских комесара, али  ни похвала на рачун Бугарске – једине земље чланице која је испунила захтев Брисела да представи две кандидатуре – женску и мушку, односно два бивша министра – Екатерину Захаријеву и Јулијана Попова.

„Очекујем да ће водећи принцип бити квота за одржавање равнотеже између мушкараца и жена у Комисији – не кажем да то подржавам“, истакао је у интервјуу за рубрику „Евранет Плус“ посланик Европске народне партије (ЕНП) Радан Канев, који сматра:

„Никада нисам подржавао квотне принципе у било чему, али то је моје очекивање, тако да сматрам да је много вероватније да бугарски кандидат буде Екатерина Захаријева. Моје лично мишљење је другачије, и заиста бих волео да видим стручњака са међународним статусом какав је Јулијан Попов као нашег кандидата, и то у потенцијално најјачим ресорима – енергетике или животне средине“, али то не очекујем. Штавише, према ономе што се тренутно говори у Бриселу – и енергетика и животна средина изгледају као ресори резервисани за кандидате других држава“, рекао је Радан Канев.

„Много је фактора који утичу на формирање Комисије, а да би Бугарска добила значајан ресор, требало је водити стабилне преговоре, који би били повезани са оним што Бугарска може да понуди у једном или другом правцу“, додао је политолог и стручњак за политичку интеграцију ЕУ др Иван Начев у коментару за рубрику европских вести програма „Хоризонт“:

„Један од ресора који се спомиње је 'Регионална политика'. Овај ресор веома одговара једном од кандидата које је Бугарска предложила за комесара, али у исто време сама Бугарска није пример, прво у смислу учешћа у регионалној политици, а друго у смислу коришћења свих фондова који су усмерени на њен развој. Видите да у Бугарској постоји апсолутна неравнотежа између јужне и северне Бугарске у корист јужне Бугарске, односно регионални развој Бугарске са становишта региона за планирање није уравнотежен.“

А шта је са другим номинованим кандидатом?

„У тој позицији стојимо много боље, јер смо једна од држава која је подржала ту политику од самог почетка, а такође смо и једна од оних која је снажно подржала Зелени договор претходне Комисије. Уопште, тај ресор би нам много више одговарао, али наравно, такође се траже и политички баланс. С једне стране, изгледа да један од кандидата, пошто је ближи Европској народној партији Урсуле фон дер Лајен, има већу тежину, а додатно је и жена, али оба кандидата добро стоје са становишта њиховог портфолија,“ додао је Иван Начев.

„Да ли је могуће да Софија добије значајан ресор зато што је једина испунила услове Урсуле фон дер Лајен, номинујући двоје кандидата?

„Не верујем да је то повезано са номинацијом више од једног кандидата, али према свему што се чује, могуће је да Бугарска добије озбиљан ресор у следећој Европској комисији, док се у Бриселу спекулише углавном око ресора кохезије и регионалног развоја, који су до сада били заједно, али ће вероватно бити раздвојени у следећем мандату, тако да је то реална могућност“, прогнозира Канев.

„Могуће је, али је мало вероватно“, супротставио се Начев, објаснивши да „овде није реч само о жељи Урсуле фон дер Лајен, већ и о балансу између политичких породица које подржавају или ће подржати ову будућу коалицију“.

„На другом месту су ресори и колико сама држава има утицаја у одређеној политици, тј. да ли је држава пример за остале европске земље и може ли да управља великим политичким сектором. Због тога, видите да када се праве неке прогнозе, обично се помиње неколико имена за одређене секторе. И можда на трећем месту долази сам портфолио кандидата. Одлуке су политичке – не саставља се само персонални састав Комисије“, додао је политолог.

„Процес се наставља, тренутно имамо двоцифрени број жена, али нисам видела све потенцијалне кандидате“, рекла је почетком месеца председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, истакавши да се током целе своје политичке каријере „борила да жене имају приступ руководећим, кључним позицијама за доношење одлука. Из искуства знам да ако не тражите, нећете добити – то не долази само по себи!“

Такође се говори и о притиску с њене стране да се за еврокомесаре бирају жене.

„Не могу да коментаришем више од онога што видимо у медијима. И у тзв. медијима из бриселског медијског балона – онимa који се баве динамиком у европским институцијама, говори се о томе да Урсула фон дер Лајен није имала много алата за вршење притиска, али је искористила свој утицај, инсистирајући да неколико земаља за комесаре предложи жене, а не мушкарце. То је сасвим могуће, јер она никада није крила да јој је та равнотежа у Комисији веома важна и била је веома поносна на претходни састав Европске комисије, у коме је та равнотежа постигнута“, рекао је за БНР Радан Канев.

И без обзира на разлог, из пројекта састава нове Европске комисије повукла су се двојица кандидата – Виктор Негреску из Румуније и Томаш Весел из Словеније, који је мало пре него што је замењен изјавио:

„Није мој посао да разматрам процедуру – нисам крив ни одговоран за њу. Али сам забринут због сталног осећаја, укључујући и у медијима, да сам на неки начин крив зато што нисам жена“, рекао је он, а цитирао га је и међународни њузрум „Евранет плус“.

Али, који је прави потез у овој ситуацији – заменити мушког кандидата женским или задржати џентлмена у временима када други праве промене?

„У сваком случају треба бити што више склон консензусу. Бугарска има лоше искуство из прошлости, када су Европски парламент, као и сама Европска комисија, дали знак да кандидат кога је предложила није одговарајући, али се тада тврдоглаво инсистирало и на крају је постало јасно да он мора одступити. Тада је формирање саме Комисије било под знаком питања због Румјане Желеве, и на крају је Бугарска добила веома ограничен ресор. Тек у следећој Европској комисији, када је поново номинована Кристалина Георгијева, могли смо рачунати на значајнији ресор“, подсетио је др Иван Начев и истакао да „је веома важно да земља чланица учествује од самог почетка преговора. Нажалост, тренутно не знамо када су преговори започели и како су текли.“

А зашто, по Вашем мишљењу, садашња еврокомесарка Илијана Иванова није подржана за други мандат?

„У Бугарској, откако имамо еврокомесара, никада се није десило – осим у случају Кристалине Георгијевe, која није завршила свој други мандат, да се еврокомесар поново предложи за други мандат. За то је потребно велико политичко сагласје у самој држави и веома јасан сигнал од стране ЕК, у овом случају од председнице, да жели да ова особа буде номинована. У нашем случају нисмо имали ни једно од то двоје“, рекао је политолог и додао:

„Први пут у нашој европској историји – мислим на пуноправно чланство Бугарске у ЕУ, одржан је изузетно транспарентан избор. До сада нисмо били сведоци таквих номинација – нисмо знали ко су номиновани, како су били разматрани, шта се десило. Наравно, избор није био потпун, јер није био разматран у Народном собрању, али је иначе постало јасно које политичке снаге подржавају које номинације. Премијер се састао са њима, тј. не можемо рећи да је било непрозирно и у том смислу. Сматрам да ће то утицати на одлуку Урсуле фон дер Лајен.“

Данас је, међутим, јасно да ће у новој Европској комисији постојати нови ресори одбране, Средоземља и стамбене политике.

Какве су Ваше прогнозе и можете ли појаснити чиме се баве последња два ресора, пошто се месецима говори само о првом, а остали остају у сенци?

„Остају у сенци, јер немамо јасноћу“, рекао је евродепутат из ЕНП-а.

„Ресор стамбене политике, који ће највероватније бити спојен са ресором регионалног развоја, био је активна жеља Групе социјалиста у Европском парламенту, коју је Урсула фон дер Лајен задовољила у преговорима о подршци њеној кандидатури. Али шта ће конкретно обухватити овлашћења овог ресора и какву законодавну иницијативу ће моћи да покрене, за мене је дубоко нејасно. Пре видим умерену дозу левичарског популизма у предлагању таквог комесара, који ће сигурно бити резервисан за еврокомесаре повезане са социјалистичким и социјалдемократским партијама у Европи.“

„У ствари, нови ресори су усмерени на нове политике унутар Европске уније, које су заиста подељене да би помогле грађанима, јер су можда остале у позадини у последњим годинама због свих изазова и криза с којима се Унија суочавала од 2008. године, од финансијске кризе до кризе изазване ковидом 19“, додао је стручњак за европску интеграцију.

„Што се тиче ресора 'Средоземља' – ту можемо очекивати извесан фокус на миграциону политику, споразуме са различитим земљама из Средоземног подручја, заједничке мере против нелегалне миграције по примеру споразума који је склопљен с Тунисом и који прилично успешно функционише бар у почетном периоду након потписивања, као и споразум који већ готово деценију постоји између Европске уније и Републике Турске. То је логика таквог ресора, али опет немамо довољно информација, јер су ствари мало јасније, али не много јасније у области одбране“, истакао је посланик, објашњавајући да ће детаљи постати јасни из писама за одређивање ресора које Урсула фон дер Лајен треба да пошаље еврокомесарима:

„Постоје тзв. mission letters, која одређују област надлежности и очекивања за рад и законодавне иницијативе сваког од комесара. Тако да у тренутку када се ова писма припремају, ти ресори добијају своју суштину или је не добијају, јер смо у многим саставима ЕК видели да постоје изузетно јаки комесари – људи који обликују европско законодавство деценијама унапред својим предлозима, као и комесари који су више проформа. То је увек било тако“, додао је европски посланик Радан Канев.

„Што се тиче потпредседника – постоји модел који је започела Комисија Јункер, а који се заснивао на томе да председник има много потпредседника, како би се одговорност могла расподелити. У претходној комисији је углавном примењиван исти приступ, а претпостављам да ће и сада бити примењиван исти приступ, јер се тренутно налазимо у ситуацији у којој ће политичка већина која ће подржати ову Европску комисију бити састављена од више од три странке у ЕП. Вероватно ће бити четири или можда пет, па ће из тог разлога заиста бити потребна широка политичка подршка“, додао је политолог.

„Један од приоритета нове ЕК биће равноправност полова. Она веома инсистира на томе да унутар Европске комисије буде скоро једнак број мушкараца и жена, што може да се постигне, али можда и не – није толико важно. У овом случају важније је да уравнотежимо интересе земаља чланица. Није случајно што и приликом избора имамо слушање у ЕП, саслушање у комитетима, одобрење Парламента, одобрење од стране државних поглавара“, подсећа он.

Да ли ће председница ЕК успети да постигне баланс на свим нивоима?

„Да, у сваком случају, јер када кажем баланс – имамо баланс великих и малих земаља, имамо баланс Исток-Запад, имамо баланс Север-Југ, тако да је она у претходној комисији већ показала да је успела да постигне тај баланс, тако да мислим да ће и у овој комисији успети да то постигне“, рекао је политолог др Иван Начев.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ