Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века.
Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима свакодневног живота и наше хиљадугодишње историје, напустили су границе Бугарске да би постали експонати на Бијеналу "Хомо Фабер", које се од 1. до 30. септембра одржава у Венецији. Организатор је швајцарска Фондација "Микеланђело", а дом изложбе је прелепо острво Сан Ђорђо Мађоре у Венецији. Око 70 земаља представља радове занатлија, уметника и уметница у 10 изложбених сала уједињених под мотом "Пут живота".
"Фондација показује интересовање пре свега за ауторе који су амбасадори бугарског идентитета, а не за уопште успешне ауторе" – наглашава Росина Пенчева, председница за Бугарску у "Хомо Фаберу" и додаје да је овај догађај за нас заиста важан јер нас представља на светској сцени.
Троје Бугара који ове године учествују на Бијеналу су Димитар Станков – бугарски јувелир, који ствара у Белгији и у чијим су радовима често присутни елементи бугарског културног наслеђа и бугарске традиције, Људмил Јорданов – аутор кукерских и сурвакарских маски и студенткиња дизајна ентеријера Јана Ценов, која је међу младим водичима на изложбама, који су одабрани конкурсом. Њихов задатак је да посетиоце упознају са приказаним радовима и њиховима ауторима.
Димитар Станков је међу ретким срећницима које Фондација по други пут представља, како би пропратила развој њиховог рада. У разговору са колегом Божидаром Јаневим из регионалне радио-станице БНР у Софији он је испричао о инспирацији приликом стварања дела за Бијенале:
"Имао сам срећу да по други пут будем изабран за учешће на Бијеналу. Моје дело за ово издање је специјално израђено за тему сале "Прославе". Инспирисала ме је јапанска традиција испијања сакеа и цела прича око овог ритуала и комуникације међу људима, комбинујући га са бугарском традицијом. Велика је разлика између јувелира у Европи и јувелира у Бугарској. Западноевропски јувелири су специјализованији. Неки се баве само уградњом камена, други – само полирањем, док су бугарски јувелири широко образовани и у већини случајева могу да сами све ураде. Ја радим све сам – од А до Ш и мени је то битно. На срећу, имам прилику да пренесем бугарску традицију и да у свом раду користим више техника".
Ритуална саке шоља Димитра Станкова изложена је у сали "Прославе", а две кукерске маске Људмила Јорданова могу се видети у сали "Снови". Која је разлика између њих и од којих су материјала направљени, сазнајемо од аутора:
"Једна од њих је кукерска маска сувенир, а друга – обредна, која је ове године учествовала на Фестивалу "Сурва" и низу других фестивала од којих је последњи био у Јужној Кореји. Тамо сам гостовао са својом Групом сурвакара и представили смо Бугарску. Израђене су у потпуности од природног материјала – дрвета, овчије коже, а да би биле језиве, користимо рогове неугрожених животиња. Одрастао сам у породици занатлија, која поштује бугарску традицију. Више од пола века моја породица учествује на Фестивалу "Сурва", у изради сурвакарских маски и на разним фестивалима у земљи и иностранству.“
Прочитајте још:
Бијенале "Хомо Фабер" на острву Сан Ђорђо Мађоре у Венецији дочекиваће посетиоце током целог септембра – месеца, у којем је бугарска културна традиција део овог престижног форума.
Извор: Интервјуи Божидара Јанева, БНР-Радио Софија
Текст: Десислава Шапкарова
Превела: Албена Џерманова
Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..
Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..