У првим данима јесени, житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз креативну помоћ студената Академије за музичку, плесну и визуелну уметност (АМПВУ) и њихових професора.

Од 2. до 11. октобра, „Пловдив 2019 – Европска престоница културе“ и пловдивска академија уметности реализоваће пројекат „Пермакултура – простори и уметност!“. Али шта се крије иза овог загонетног појма?

„То је наука о дизајнирању људских станишта тако да што више подсећају на природно окружење“, одговара Гина Кафеџијан, руководилац пројектне и међународне делатности у АМПВУ-Пловдив. „У нашем тумачењу пермакултуре кроз уметност, културу и просторе, она се огледа у позиву да се заједно присетимо крхког екосистема који насељавамо, а истовремено и тога колико природа и уметност могу бити регенеративни.“

• Архитектонско-историјски резерват „Стари Пловдив“

Није случајно што се откривање успешне интеракције са природом и њене моћи да преображава преводи на језик уметности.

„У уметности античка идеја катарзе пролази кроз доживљај драматичног момента“, каже Гина Кафеџијан. „На тај начин можемо поново открити смисао и заволети одговорност коју имамо као грађани света. Наша основна мисија сада је, да кроз сусрет са уметношћу, схватимо колико смо се одвојили од свог окружења. Такође, и да разумемо нашу зависност од ланца прехрамбених продавница у великим градовима и спремност да купујемо храну која је прешла хиљаде километара уместо да се окренемо произвођачима из околине градова и да пажњу усмеримо на потребу смањења емисија штетних гасова из транспорта које су постале неизбежан део економије.“

• Град на седам брежуљака очекује своје госте

Интервенција у градској средини уз помоћ музике и моде на степенишном простору Градске уметничке галерије у Пловдиву скреће пажњу на модну индустрију, а такође нам може помоћи да се ослободимо навике пуњења наших ормара потпуно новом одећом, наставља своју причу Гина Кафеџијан, подсећајући на значај кружне економије као дела стабилног и одговорног друштва.

„У истом духу је и наша завршна порука уз наступ Академског народног хора – знамо да је бугарска народна песма послата у Космос како би дотакла емоционалну жицу у разуму који не познајемо. Желели бисмо да констатујемо да нам је потребна повезаност са природом, као и са самим собом.“

У партнерству са неколико културних институција, организатори су изабрали локације које су становницима Пловдива омиљене, а туристи би требало обавезно да их посете. „Али чини се да ретко имамо навику да их посматрамо кроз калеидоскоп уметности“, истиче Гина Кафеџијан.

„Зато пажњу и усмеравамо ка парковима, приступима најпрепознативљијим зградама, уличној пешачкој средини, која не представља само наше кретање од једног до другог места, већ и део наших станишта“, додаје Гина Кафеџијан. „Позивамо публику да погледа двориште куће-музеја Христа Г. Данова, да виде какве предивне могућности Пловдив има и као град за живот и као сцена за јавне перформансе, али и да се запитамо да ли довољно бринемо о овим просторима.

Слично томе је и оживљавање новог степеништа испред Градске уметничке галерије. Имамо и две представе у Државном луткарском позоришту које остављају изузетан утисак на публику. Отворићемо и изложбу плаката студената Факултета ликовних уметности у недавно реновираној градској башти поред улице Христа Г. Данова. И простор којим затварамо догађаје такође је један од симбола града, а ради се о 'Хисар капији' у Старом граду.“

Академски народни хор своје песме извешће управо на тргу изнад архитектонско-историјског ансамбла „Хисар капија“, јер Пловдивчани верују да је за њихов град време почело одавде и да нема прикладнијег места са којег би послали једну хуману и светлу поруку:

„Будућност – о њој увек говоримо као о нечему што предстоји, али она постоји сада. Стога је наша порука да будемо напољу, бринемо о природи, бринемо једни о другима и будемо заједно у овом екосистему.“