Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Мицкоски: Нећемо одустати од чланства у ЕУ, али нећемо лизати ничије ципеле


Македонски премијер Христијан Мицкоски је говорећи о првих 100 дана свог кабинета рекао да се Влада Северне Македоније одлучно суочила с изазовима и да неће одустати од чланства у ЕУ. „Ако мислите да морамо лизати ципеле европским политичарима, ја нисам такав. Нисам тврдоглав човек, спреман сам да чујем аргументе, али до сада нисам чуо аргументе зашто не треба да будемо члан ЕУ.“ Ово је изјавио Мицкоски поводом одлуке европских институција да Албанија и Северна Македонија наставе процес приступања Унији одвојено.

Политика Мицкоског наишла је на оштре критике лидера опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Венка Филипчета, према коме, „Влада ВМРО-ДПМНЕ је за 100 дана сахранила европску будућност земље, остављајући нас на дну Балкана.“ Према речима лидера македонске опозиције, које преноси Радио Слободна Европа, Мицкоски се понаша као да је земља његова и с њом може да ради шта хоће, а није предложио нити јасан пут нити алтернативу.

Црна Гора 1. јануара 2025. г. постаје члан СЕПА


Црна Гора ће прва од земаља Западног Балкана приступити Јединственој зони плаћања у еврима (СЕПА). То ће се догодити 1. јануара 2025. године, саопштио је генерални директор Генералног директората за суседство и преговоре о проширењу (DG NEAR) Герт Јан Купман, јавља МИНА, преноси БТА.

Очекује се да ће чланство Црне Горе у СЕПА значајно унапредити економију и пословно окружење земље, пружајући нове прилике за грађане и компаније. Према речима Купмана, убрзо након тога зони ће се придружити и Албанија и Северна Македонија.

СЕПА систем плаћања представља јединствено тржиште у еврима у оквиру којег грађани, привреда и јавне институције имају могућност да све безготовинске платне трансакције извршавају у европској валути, под истим условима, с истим правима и обавезама, а без обзира где се налазе.

Тренутно зона обухвата све чланице ЕУ, Исланд, Лихтенштајн, Норвешку, Швајцарску и Монако.

Грчка: Строже казне за насилне тинејџере


Грчка влада предлаже оштрије мере за борбу против растућег насиља међу тинејџерима након бруталног напада на 14-годишњу девојчицу у Глифади, који је изазвао оштре реакције јавности. Предложеним мерама се предвиђа спуштање старосне границе за слање малолетника у поправни дом с 15 на 14 година и увођење строжих казни за родитеље малолетних насилника, пише БГНЕС. Постојећи закон за  родитеље малолетних деликвената предвиђа казну затвора до једне године за родитељски немар, али се очекује да ће трајање ове затворске казне бити повећано, а њој ће бити додата и новчана казна која почиње од 5.000 евра. Криминолог проф. Јанис Јанис Панусис истиче да криминал међу младима у Грчкој постаје све насилнији, иако је број случајева, за сада, релативно мали у односу на ниво забележен у Европи и САД.

Брашов најпривлачнији град за живот у Румунији

Брашов

Брашов је најпривлачнији град за живот у Румунији, показује Индекс привлачности градова, који је израдио румунски Институт за визионарске градове, јавља „Евроњуз Румунија.“ Поред њега у Топ 5 су се нашли Клуж-Напока, Орадеа, Сибињ и Темишвар. Следе Констанца, Букурешт, Јаши, Алба Јулија и Пјатра Нјамц, јавља БТА.

Индекс привлачности градова урађен је на основу 11 показатеља, који утичу на атрактивност града као места за живот и рад. Према речима социолога, у одређивању атрактивности једног града, могућности за слободно време већ престижу факторе као што су добро плаћени послови, на пример. Други, такође, важан показатељ је добро развијена инфраструктура – путеви, канализација, приступ гасу и води. Истраживање је спроведено међу 1.200 особа.

Брашов је седми по величини град у Румунији у којем живи 253.000 људи. Налази се у Трансилванији, на око 160 км северно од Букурешта.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dw.com, SEPA, protothema.gr, romania-insider.com

Више из ове категориjе

САД улажу 240.000 долара у центар за уметност и културу у Варни

САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..

објављено 29.9.24. 10.45

Фотографкиња Михаела Аројо: Важно је познавати историју бесарапских Бугара

Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем до једног молдавског села ради учешћа на омладинском фестивалу, она је одлучила да се озбиљно..

објављено 28.9.24. 12.15

Обележавамо Дан органске производње

Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда Шопова с Института за истраживање климе, атмосфере и вода при БАН. У Софији ће се поводом Дана..

објављено 28.9.24. 08.05