Бугарска православна црква 26. октобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII века, када су браћа-бољари Асен и Петар у Трновграду објавили да више не признају византијску власт. Ова одлука донета је на дан храмовног празника цркве коју су они подигли у част светог Димитрија који је истог проглашен за духовног заштитника Бугара. Од тада, свети Димитрије ужива посебно поштовање у Бугарској, а пред његовим светим моштима у Солуну клањају се многобројни хришћани из целог света.
Свети Димитрије је 1993. године проглашен духовним покровитељем града Видина, где се налази величанствени саборни храм Светог Димитрија, други по величини у Бугарској, одмах након софијског храма Светог Александра Невског.
Градња храма почела је 1884. године, уз благослов и несебичну подршку видинског митрополита Антима I. Грађани су са великом посвећеношћу учествовали у његовом подизању, како добровољним прилозима тако и радом. План храма израдио је чувени мајстор из Трјавне, Генчо Канев, уз допринос италијанског архитекте Бахнанија, а радови су трајали до 1926. године.
„Тада је храм освештан и служена је прва света литургија“, каже у интервјуу за Радио Бугарску старешина саборног храма архимандрит Самуил. „Величанственост храма сведочи о односу људи онога времена према заједничким подухватима. Људи су дали свој допринос да би изградили свој Дом – Дом народа. То је најважније. Када гледамо на храм као на свој дом, место где се обраћамо Створитељу, све се мења у животу.“ Он додаје да се на многим местима на дан Светог Димитрија припрема курбан, као симбол солидарности и помоћи онима који су у невољи.“
Архимандрит Самуил подсећа да је управо то чинио Свети Димитрије Солунски – помагао је људима у невољи. Пре него што је мученички страдао за веру, раздао је своју имовину сиромашнима, а након своје смрти наставио је да помаже свима који му се моле са вером и надом. „На жалост, људи се данас често окрећу Богу тек када се суоче са великим тешкоћама“, примећује архимандрит Самуил и додаје:
„Иако смо сада сви слободни да се молимо Богу кад год то желимо, често то чинимо тек када нас стигну велике невоље. То су моја запажања. Људи се Богу окрећу и на велике празнике – Светог Димитрија, Божић, Васкрс – када пожеле да оду у цркву и да се помоле. И то је добро, али би било још боље ако бисмо могли да у свакодневном животу усмеримо своје мисли ка Створитељу, било би то најкорисније за нас.“
Архимандрит Самуил позива православне вернике да редовно учествују у Светој Литургији, током које се врши највећа тајна – Евхаристија, коју је Исус Христос оставио својим ученицима на Тајној вечери. Становницима Видина жели да се врате својим коренима из времена када је Видин играо важну улогу у културном и духовном животу земље.
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Видинска митрополија, БТА, Саборни храм св. вмч. Димитрија Солунског
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..