Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног собрања. Једина сигурна ствар још пре него што је Централна изборна комисија (ЦИК) објавила коначне резултате било је прво место коалиције ГЕРБ-СДС, која је као победник већ најавила да ће учинити све да формира владу.
Према речима Ивајла Илијева, међутим, коалиција треба прво да одговори на нека од честих питања:
„Прво питање је зашто смо имали ове изборе, ако ћемо и после њих говорити о некој врсти договора између НП-ДБ и ГЕРБ-СДС постигнутог за преговарачким столом. Друго питање на чији одговор чекамо јесте да ли ће бити новог почетка у партији ГЕРБ или ће формирати јасну већину са НП-ДБ и тако неће бити приморана да гласа о партијској влади на челу с партијским премијером (као што је најавила током предизборне кампање), већ ће се уместо тога, током ових тешких преговора договорити планови за реформе, антикорупционо законодавство, састави регулаторних тела и сл. Или, питање које нас је довело до јучерашњих избора – да ли ће Бојко Борисов успети да се ослободи утицаја неких људи, треба да добије свој одговор у наредних неколико дана, јер у супротном нема начина да парламент почне с радом.“
И ако мишљење Ивајла Илчева звучи реалистичније, став Татјане Буруџијеве је, пре би се рекло, скептичан што се тиче могућности да преговори између две коалиције уроде плодом:
„НП-ДБ не узимају у обзир да их је све мање у односу на ГЕРБ и да су за њихов успех заслужни углавном њихови партнери из ДСБ и „Да, Бугарска“. Сама чињеница да не воде рачуна о томе у којој мери допиру до људи, нити грађани показују жељу да им се приближе, указује на то да ћемо се током преговора суочити с неадекватним понашањем политичких снага. Бити адекватан значи да свако види место које му је бирач одредио и разуме га.“
Ипак, шансе за формирање владе Буруџијева види у два правца :
„Једна опција је да „Настављамо промену“ и пре свега „Демократска Бугарска“ буду прагматичне партије и формирају две посланичке групе. Тако ће, ако дође до раскола, моћи да се састави влада с „Демократском Бугарском“, „Постоји такав народ“ и БСП. То ће бити програмска влада, с јасном политичком одговорношћу, у којој ће свако носити свој крст. Друга опција је да се тражи подршка једне од две фракције Покрета за права и слободе (ДПС). Подела у ДПС довела је до два резултата. Први резултат је да ДПС више не може да буде у улози балансера на домаћој политичкој сцени и то је добра вест. Тако нико неће ући у власт на задњи улаз. Као друго можемо навести да збирни резултат две фракције показује да су друга политичка снага. Дакле, опције су формирање десничарске коалиције која ће радити с ЕК и ЕНП или широке коалиције фокусиране на програм, а не на десничарске вредности,“ прогнозира Буруџијева.
Према резултатима паралелног пребројавања гласова, на основу 100% обрађених бирачки места, узимајући у обзир и гласове наших сународника у иностранству, агенција „Галуп интернешнал“, која је и на овим изборима била партнер БНР, саопштила је да у 51. сазиву Народног собрања своје представнике ће имати девет политичких субјеката – ГЕРБ-СДС, НП-ДБ, „Препород“, „Постоји такав народ“, БСП, Алијанса за права и слободе, ДПС – Нови почетак, МЕЧ и Величие.
Можда ће први пут бугарски парламент бити тако шарен, рекла је Јаница Петкова из агенције „ Галуп интернешнал“ и додала:
„Имамо нови парламент с девет политичких снага, који је изразито фрагментиран. Доста партнера ће морати да се уједини како би формирали неку парламентарну већину. Хоће ли она бити стабилна или не, то ћемо тек видети. Овог пута имамо озбиљне намере за покретање преговора о власти, тако да ће нам у наредним данима и недељама свакако бити занимљиво,“ рекла је Петкова.
Съставио: Јоан Колев
Извор: интервјуи Радио Пловдива и Радио Софије – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, БТА, приватна архива Ивајла Илијева
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..