Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких избора предстоји одлучујући дуел између проевропске кандидаткиње Маје Санду, која тренутно води, и њеног противника Александра Стојаногла. „Људи у Молдавији изабрали су наду, стабилност и перспективу. Изабрали су Европу“, истакла је председница Европског парламента Роберта Мецола у свом обраћању евродепутатима пре почетка прошлонедељне седнице у Стразбуру.

„Европски парламент категорички осуђује свако мешање у председничке изборе у Молдавији,као и у уставни референдум који се тиче њене европске интеграције. Поносни смо што смо један од најјачих савезника и најгласнијих подржавалаца Молдавије. Верујемо да је њена будућност у ЕУ и у потпуности подржавамо њен пут ка интеграцији“, нагласила је Мецола.

Европска служба за спољне послове такође је осудила хибридне нападе Русије. Њен портпарол Петер Стано изјавио је: 

„Јасно је да су избори у Молдавији одржани у атмосфери без преседана, уз мешање и застрашивање од стране Русије и њених проксија. Разлог због којег такви напади понекад изгледају као успешни је непостојање ограничења у њеном деловању. Ми, Европска унија и наши партнери, у свему што предузимамо, држимо се принципа и закона. Русија и њени проксији, међутим, те принципе не поштују. Они делују у окружењу са далеко мање ограничења. Ми морамо да поштујемо правила. Они – не.“

Да ли резултати референдума, који су „на ивици“ да донесу превласт опције у корист евроинтеграције Молдавије, уједно доводе у питање и њену европску будућност? Ово је прво питање које сам поставила Аманди Пол, вишој политичкој аналитичарки Европског политичког центра у Бриселу.

„Истина је да је победа била веома тесна, али морамо да разумемо зашто је то тако. Били смо сведоци веома израженог мешања Русије током кампање, и то на разне начине, укључујући куповину гласова. То је свакако утицало на резултат. Ипак, победа је постигнута – чланство у ЕУ већ је уграђено у Устав Молдавије. Наравно, још не знамо какав ће бити исход председничких избора, с обзиром на то да следи други круг. Јасно је да већина грађана подржава евроинтеграцију, али велики проблем с којим се Молдавија суочава су дезинформације. Руска Федерација непрестано настоји да шири неистине“, објаснила је Полова.

Ово представља један од проблема, док је други то што не можемо предвидети коме ће остали кандидати дати своје гласове.

„Основни ризик лежи у томе да хибридни напади могу утицати на исход другог круга избора. С друге стране, примећујемо значајне напоре у борби против ових напада. На пример, већина дигиталних платформи, укључујући и Телеграм, активно ради на уклањању неистинитих садржаја. Молдавија поседује многе алате за борбу против дезинформација, али тај процес није нимало једноставан. Тешко је предвидети како ће гласачи реаговати, али ако стреме бољој економској будућности и праведнијем друштву, то могу остварити подржавајући приступање Европској унији. Молдавија је дуго била под утицајем СССР-а и Руске Федерације, при чему Русија не пружа никакву подршку Молдавији. Уместо тога, њен циљ је да задржи Молдавију у својој сфери утицаја, што је у интересу само Русије, а не молдавских грађана.“

Проблем је што многи људи у Молдавији узрок свог ниског животног стандарда виде у ЕУ, а не у Русији.

„Да бисмо могли бити објективни, потребно је погледати реалност и животни стандард у самој Русији, слике се не поклапају. Изван Москве, а понекад и у самом главном граду, услови живота нису нимало задовољавајући. Посета неким од удаљенијих региона открива мрачну стварност. Многи сматрају да Русија не представља добар узор стандарда живота ни модела управљања државом. У Русији недостаје владавина права, а основне слободе су угрожене. Грађани Молдавије, без обзира на политичке опције, теже животу у слободној земљи где постоји владавина закона и могућност слободног изражавања. На последњим изборима гласање је, и поред руске интервенције, било слободно. Проблеми који су се појавили нису потекли од молдавске владе, већ су били резултат спољашњих фактора. Стога, ако људи желе бољи квалитет живота, слободе и вредности, нарочито за своју децу, требало би да преиспитају очекивања од Русије. Уколико се надају да ће им Русија то пружити, очигледно гледају у погрешном правцу.“

Можете ли навести основне наративе дезинформација које из Русије долазе у Молдавију?

„Русија не користи само једну стратегију, већ располаже читавим хибридним арсеналом. Хибридни напади се изводе кроз куповину гласова, дезинформације и лажне информације о томе шта би се догодило молдавским грађанима ако се придруже ЕУ и како ће им се живот погоршати. На пример, питање европских вредности се често користи као средство манипулације – тврди се, на пример, да ће познато молдавско божићно пиће, направљено од специфичног воћа, бити забрањено.“

Видите ли могућност за акцију против олигарха Илана Шора, који знатно помаже у куповини гласова у корист Русије?

„То зависи од начина на који се шире те дезинформације. Ако се то чини путем друштвених мрежа, одговарајуће платформе морају предузети кораке да уклоне ботове или профиле људи којима се плаћа за ширење ових лажних вести. Такође је важно да се понуди више поузданих информација.“

Можемо ли очекивати покушаје сепаратизма, по узору на Придњестровље, с обзиром на то да је и аутономна област Гагаузија проруски оријентисана?

„Придњестровље је ионако отцепљеничку територију. У том региону не очекујем значајне промене у блиској будућности. Међутим, становништво није хомогено, те се не може свако од њих сврстати у проруски блок. Важно је напоменути да Придњестровље ужива предности свеобухватног споразума о слободној трговини, какав има и са Молдавијом. Веће главобоље руководству Молдавије задаје Гагаузија, јер је њена лидерка веома проруски оријентисана – припада рускојезичним Турцима. Овај регион је био изложен проруским наративима, размишљањима и дезинформацијама, што неће бити лако решити у блиској будућности. Све ово је последица руског империјалног приступа овим територијама. Оно што Русија ради не користи Придњестровљу, Гагаузији нити било којем молдавском грађанину – она води политику која само јача њену власт. Држећи их слабим, она једноставно не може да прихвати да више није империјална сила. Независне земље имају право да доносе одлуке о својој будућности и будућности своје деце и унука. Кремљ, међутим, то не може да прихвати, због чега је и започео свеобухватну инвазију на Украјину. Русија чак не прихвата Украјину као државу. Дакле, руска политика никако не ради у корист народа Молдавије. У идеалном свету, Молдавци би требало да имају економске и трговинске везе и са Русијом и са ЕУ, и нема разлога да то не буде могуће. Управо Русија то чини немогућим и спречава такве односе.“

Како близина Украјине, у којој је у току рат, утиче на пут Молдавије ка чланству у ЕУ?

„Пут Молдавије ка ЕУ био је много тежи пре рата у Украјини него што је то случај данас. У то време, ЕУ није била заинтересована за чланство Молдавије, па чак ни за Украјину. Руска инвазија вратила је проширење на дневни ред и приморала ЕУ да схвати да такав нестабилан регион са тзв. ‘сивим зонама’ подрива њену сопствену безбедност и стабилност. Да није било овог конфликта, Молдавија вероватно не би могла да отвори преговарачке поглавља. Ова земља је озбиљно погођена ратом — као непосредни сусед Украјине, она је доживела последице као што су руски напади, који су укључивали не само ракетне ударе, већ и остаци пројектила. Поред тога, проблеми су се погоршали одсецањем електричне енергије из Придњестровља и прекидом испорука гаса из Русије. 

Сви ови негативни фактори су, међутим, учинили Молдавију отпорнијом и ближе повезали њено руководство са европским лидерима.Молдавија је успела да превазиђе ове огромне изазове. Пријем Украјине и Молдавије у Европску унију представља и природан процес за јачање европске безбедности.“

Може ли се очекивати силовити одговор Русије уколико Молдова ојача своју европску перспективу?

„Отворено говорећи, сматрам да је Молдавија већ значајно ојачала свој европски пут. Ова земља је поднела званичан захтев за чланство у Европској унији и започела преговоре у јуну. То је чињеница која не може бити доведена у питање, а значајан утицај на то имала је Русија. У овом тренутку, она убрзава и свој процес чланства у ЕУ.Наравно, руска страна ће учинити све што је у њиховој моћи да промене тај курс, али ако не дође до неке велике катастрофе која би могла да их одврати од овог пута, чини ми се да ће Молдавија наставити у правцу европских интеграција. Овај пут је исправан, јер је Молдавија европска земља - независна и демократска, чије становништво је одлучило да се прикључи ЕУ.“

С друге стране, можемо ли очекивати одговор Русије у супротном правцу?

„Русија ће искористити све расположиве механизме и ресурсе. Молдавија мора бити спремна на најгоре, а верујем да је влада у Кишињеву потпуно свесна тих потенцијалних претњи.“

Каква би била реакција Европске уније, узимајући у обзир да је већ снажно фокусирана на подршку Украјини?

„Европска унија (ЕУ) већ је показала значајну подршку Молдавији од почетка рата у Украјини, који је изазвао дубоке последице по безбедност и економију ове земље. Ова подршка, делом, је резултат деловања Русије у региону, што је додатно истакло важност европске интеграције за Молдавију. ЕУ је посвећена подржавању напредовања Молдавије на њеном путу ка Европи, али напредак зависи од спровођења неопходних реформи у самој Молдавији, које би омогућиле отварање и затварање преговарачких поглавља.Истовремено, Западни Балкан такође имаевропску перспективу, и ЕУ ће морати да се припреми за додатно ширење, што подразумева спровођење унутрашњих реформи у самом блоку. На плану односа са Русијом, ЕУ је научила неке изузетно тешке лекције, не само због поступака Русије према својим суседима као што су Украјина, Молдавија и Грузија, већ и због неких шокантних инцидената унутар самог блока, укључујући убиства и тровања.Данас, Европска унија боље разуме природу и деловање Кремља, као и границе до којих је спреман да иде. Такође, све је јасније шта ЕУ мора учинити да одговори на ове претње. Ово подразумева да ЕУ мора наставити да јача своје механизме за борбу против дезинформација и постати независнија у области безбедности и одбране, чиме би се осигурала као делатни актер у региону, спреман да се одупре свему што Русија може да покрене.“ 

Ускоро ће се у САД одржати председнички избори. У случају победе Доналда Трампа, како ће то утицати на однос према Молдавији?

„Ако Трамп поново освоји Белу кућу, то би могла бити лоша вест у глобалном контексту. Пре свега, за европску безбедност, будући да Европска унија није спремна за ново Трампово председништво. Такође, за Украјину, јер Европа тренутно није у позицији да пружи неопходну подршку. Ипак, не мислим да би то значајно променило пут ка чланству ових земаља у Европској унији.Молдавија није у жижи интересовања САД када је у питању војна помоћ, за разлику од Украјине. Ова земља треба да настави са спровођењем неопходних реформи, да ојача своју отпорност и активно се ангажује са што већим бројем спољних партнера. То ће јој помоћи да постане јача и отпорнија у политичком, економском и безбедносном смислу. Политички, неопходно је да се суочи са руским претњама и предузме кораке ка уједињењу земље, како би се људи ослободили унутрашњих подела. Ово је веома озбиљан унутрашњи проблем који неће бити лако решити.“

Превод: Свјетлана Шатрић