Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за прелазак изборног цензуса од 4% и улазак у парламент недостајало 0,01% гласова, отворила је питање манипулације изборним резултатима. У потрази за истином, екипа БНТ је, након што је прегледала стотине снимака са видео-надзора на бирачким местима, приказала кадрове на којима се види како чланови Бирачког одбора преправљају записнике о резултатима бирачког места.
„Овде се питање не своди на једну или другу политичку формацију – изјавила је БНР новинарка Милена Кирова, која је у репортажи БНТ показала оно што је видела на дотичним снимцима. – Као што ми показујемо да је партија „Величина“ („Величие“) оштећена, тако и највеће политичке формације могу бити погођене „пребацивањем“ гласова другој формацији. Реч је о принципима. Нетрпељивост друштва према кршењу принципа је већ велика, јер ми стално излазимо на изборе, сваки пут на њих потрошимо више од 100 милиона лева. Само ванредни избори до сада нас коштају преко 700 милиона лева, а ако томе додамо и трошкове за редовне изборе, добијамо милијарду. То није мали новац, с обзиром да у Бугарској нема чак ни дечије болнице.“
Шансе да народни посланици у новом сазиву Народног собрања формирају редовну владу су све мање и чини се да се погледи усмеравају према новим превременим изборима. Партија ГЕРБ је као прва политичка снага поставила категоричне услове и изјавила да може да направи компромис једино у вези са избором премијера и то само у оквиру првог мандата за састав владе. Већ неколико политичких формација је изјавило да тражи поништење избора: МЕЧ и „Алијанса за права и слободе“ траже њихово потпуно поништење, док „Постоји такав народ“ инсистира на делимичном поништењу избора на бирачким местима на којима су утврђени прекршаји. Из „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ и „Пепорода“ инсистирају на поновном пребројавању гласова, а ГЕРБ тражи да се прво изабере председник новог парламента и да он обавезно буде из ГЕРБ. Са своје стране је председник Румен Радев најавио да ће конститутивну седницу Народног собрања сазвати за 11. новембар. На питање да ли ће се обратити Уставном суду у вези са легитимношћу избора, он је истакао да његово поступање зависи од корака које ће странке предузети. По речима Радева, јачање парламентаризма је директна одговорност политичких снага и поверење у парламент зависи од њиховог деловања у подршци поштености избора.
Да би избори били поништени потребно је 48 потписа народних посланика, али је питање да ли се на новим узастопним изборима поново неће манипулисати резултатима. Јер корен проблема остаје. У том смислу је бивши привремени министар унутрашњих послова Иван Демерџијев поставио занимљиво питање – зашто су шефови Регионалних полицијских управа МУП били приморани да пред изборе узму годишњи одмор, а потом се испоставило да ˈу овим регионима једна политичка снага има значајне резултате“:
„Ако се Народно собрање конституише на порочан начин услед гомиле изборних преступа и кршења права, немогуће је да друштво има поверење у његов рад – рекао је Демерџијев у интервјуу БНР. – Немогуће је да друштво има поверење у људе које ће то Народно собрање затим изабрати и њима попунити друге органе. Видели смо на телевизији како се преправљају резултати гласања. Видели смо и да се подаци са флеш меморије машина не уносе тачно у записнике. Све је то недвосмислено утврђено и мора да има своје последице. Мора да надлежне институције предузму потребне радње и заузму став по овом питању. Уверен сам да ће многе од ових пракси бити разоткривене. Институције ће неминовно бити принуђене да предузму одређене радње или бар оне од њих које су задржале део своје независности, колико год она мала била.“
По мишљењу политиколога Георгија Кирјакова, већ од првих демократских избора код нас (1990. године) било је случајева манипулације гласачким листићима. Тренутна политичка ситуација ставља на коцку бугарску демократију, упозорио је аналитичар и прогнозирао да чак и да нови парламент формира владу, она неће трајати дуго:
„Ако се формира некаква већина, она неће бити стабилна, биће привремена. Трајаће до промене политичке ситуације. А промена је да се избори пониште и да у парламент уђе још, на пример, „Величина“ („Величие“) па да се онда види шта ће бити. Међутим, ако не дође до радикалне промене политичке ситуације, биће избора до бесконачности.“
Извор: Интервјуи Стефана Кунчева, Снежане Иванове и Георгија Налбантова, БНР - "Хоризонт"
Аутор: Дарина Григорова
Фотографије: БГНЕС, БНТ, лична архива, Pixabay
Превела: Албена Џерманова
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..