Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894. године и отада до данас ради без престанка, подсећа извршни директор газдинства Мартин Маринов. Признаје да рад с коњима није ни мало лак, а највећи изазов је претворити ову лепу животињу у свог сапутника:
„Предложио бих свима да дођу овде, да виде резиденцију кнеза Александра Батенберга, која је отворена за посетиоце, Музеј коња – највећи на Балкану, с аутентичним артефактима, да уроне у атмосферу места којим одјекује коњски бат. Тренутно узгајамо седам раса коња, три од којих су аутохтоне, то су: источнобугарска раса, Плевенска и Арапска (шагија). Нашој ергели не треба промена у узгоју, већ само треба да постоји и сачува оно што има. Највећу тржишну вредност има источнобугарски коњ – ради се о раси којој прети изумирање, али из различитих разлога већ годинама за њу постоји највеће интересовање. Вредност једног таквог коња креће се између 50.000 и 60.000 лева, у зависности од тога на каквим такмичењима је учествовао. А наши коњи стално освајају прва места на такмичењима.“
Ергела „Кабијук“ је 2020. године у складу са Законом о сточарству добила заштићен статус државног предузећа чији је главни предмет делатности узгој аутохтоних и других вредних раса коња из републичког генског фонда.
„Делатност државног предузећа „Кабијук“ помаже Министарство пољопривреде и храна како би ово национално богатство остало и будућим генерацијама. Многи селекционери прошли су кроз школу ергеле „Кабијук“, а њени коњи освајају такмичења и проносе славу ергеле у земљи и иностранству,“ навео је заменик министра пољопривреде Дејан Стратев на свечаностима поводом обележавања 160. годишњице постојања и рада ергеле, уприличеним почетком новембра.
„Мало је институција чија је историја дужа од историје савремене бугарске државе,“ подсећа Јавор Гечев, саветник председника за пољопривреду и бивши министар пољопривреде:
„Прва застава Бугарске био је коњски реп. Кажу да су се Протобугари рађали и умирали на коњу. Чувајући ове расе коња, ми чувамо и бугарски ген. Желим предузећу да буде на нивоу своје историје, а будућност да буде светлија од прошлости, а прошлост ергеле је веома светла!“
Гости су имали прилику да уживају и у дефилеу пастува и кобила седам елитних раса – Чистокрвне арапске, Чистокрвне енглеске, Арапске (шагија), Источнобугарске, Плевенске, као и крда расе Хафлингер и Шкотског понија.
Репортажа: Ајше Љатиф, Радио Шумен - БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ајше Љатиф, Facebook /ДП Кабијук
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..