Уочи председничких избора у САД, узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис донела доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за још један мандат Доналда Трампа? Потенцијални утицај ових избора на трансатлантске односе и њихов значај за трговину, безбедност и рат у Украјини главна су тема рубрике „Еуранет плус“.
Два кандидата, два дијаметрално супротна погледа на свет – иако је овакво сучељавање већ познато, ситуација је сада другачија јер се све одвија у доба променљивог светског поретка и америчких приоритета.
Камала Харис, кандидаткиња Демократске партије, поручује: „Залажемо се за пут одговорне глобалне улоге, поштовања међународних права и норми, очувања демократских вредности како на унутрашњем тако и на спољнополитичком плану, као и за сарадњу са нашим савезницима и партнерима у остварењу заједничких циљева.“
Насупрот томе, Доналд Трамп нуди другачији приступ: „После година улагања у изградњу туђих нација, одбрану страних граница и заштиту туђих интереса, коначно ћемо почети да градимо нашу земљу, штитимо наше границе и бринемо се о нашим грађанима. Овај принцип ‘Америка на првом месту’ биће подигнут на ниво који до сада није виђен.“
Трамп такође планира увођење царина од 10% на увоз из свих земаља и чак 60% на увоз из Кине, што би могло значајно уздрмати глобалне ланце снабдевања, довести до реципрочних мера и повећати трошкове.
„Ако компаније не производе у САД, платиће високе царине да те производе увезу и конкуришу се нашим радницима и заштићеним индустријама. Заштитићемо своју привреду и свој систем. Европска унија делује складно и привлачно – све те мале земље које су уједињене. Али, оне су немилосрдне. Не купују наше аутомобиле и пољопривредне производе, а продају милионе својих возила у Америци. Не, не, не – то ће морати скупо да плате“, поручио је Трамп.
Како се европски лидери и званичници осећају пред неизвесне председничке изборе у САД? У ретким и отвореним коментарима премијерке Данске Мете Фредериксен, министра одбране Немачке Бориса Писторијуса, генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа и мађарског премијера Виктора Орбана, откривамо њихове перспективе:
„Без обзира на исход избора у САД, Европа мора бити способна да делује више самостално, али и у партнерству са нашим савезницима“, изјавила је Фредериксен, наглашавајући значај европске одрживости и независности.
„Поверење у евроатлантски савез, као и у солидарност и пријатељство међу нама, остаје непоколебљиво. Међутим, потребно је да учинимо додатне кораке“, додао је Писторијус.
„Нећу се изјашњавати о одређеном кандидату, али уверен сам да ћемо, без обзира на то ко победи — Камала Харис или Доналд Трамп — пронаћи начин за успешну сарадњу“, рекао је Руте, указујући на континуитет који је Европи неопходан.
Орбан је, пак, изнео личнији став: „Шта ће бити наш одговор? Ако се Трамп врати, отворићемо неколико боца шампањца. Шта ће други урадити — то је већ друго питање.“
Стиче се утисак да у европским круговима постоји извесна нелагода пред могућношћу повратка Доналда Трампа на чело САД. Ипак, европска дипломатија иступа са порукама да је Трамп за њих добро познат актер, од ког не очекују изненађења, те да ће, ко год победи, амерички протекционизам остати на снази. Док је Трамп током свог првог мандата отворено говорио о царинама, администрација демократе Џоа Бајдена усвојила је Закон о смањењу инфлације, који је нанео озбиљне последице европској економији. Овај закон, путем субвенција и пореских олакшица, подстиче премештање производње, инвестиција и ресурса у САД, што умањује конкурентност Европске уније у кључним секторима. Али какве би промене Трампова победа заиста донела односима између Брисела и Вашингтона? О томе говори др Роберт Филипс млађи, професор политикологије на Америчком универзитету у Благоевграду:
„С Трампом никад не знате шта ће и када урадити. Нисам сигуран да он сам то увек зна. У првом мандату био је салбије припремљен, али сада долази са тимом искуснијих сарадника и са чвршћим ставом према ЕУ. Највећи изазов је то што Трамп, из своје перспективе, Европску унију види као рањиву у областима трговине и безбедности. За њега су међународни односи низ транскација – што ће бити кључни аспект његове спољне политике“, истиче др Филипс.
Подсећамо да је Доналд Трамп током свог првог мандата у Белој кући у Вашингтону угостио тадашњег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, у тренутку када су САД и ЕУ биле на корак од правог трговинског сукоба. Трамп је претио новим, високим царинама, док је Брисел био одлучан да реагује реципрочно. Јункер је тада показао дипломатску мудрост и, уместо да дозволи да тензије ескалирају, понудио је обећања која су одговарала Трамповим интересима – попут повећања увоза америчке соје, иако Јункер није имао овлашћење да самостално одлучује о том питању. Управо захваљујући овом приступу, двојица лидера су успела да постигну договор и одложе трговински рат. Данас се поставља питање: могу ли најновије Трампове најаве, уколико буду спроведене, угрозити европски пословни сектор, па чак и покренути рецесију? И колика је вероватноћа да Европска унија, у оваквим околностима, постигне споразум са њим?
„Економисти ће најбоље проценити да ли би ови потези заиста могли нанети штету европској економији. Али занимљив је начин на који се Трамп изражава“, каже политички аналитичар. „Говори о ‘малим европским државама’ које су ‘дивне’ и о ‘слаткој Европи’. На енглеском језику, то звучи помало потцењивачки, као да је речено с дозом надмоћности или чак презира. Али он се обраћа својим присталицама – људима који се осећају занемарено и искоришћено и који желе да чују да ће сада бити заштићени. Себе позиционира као њиховог заштитника. Дакле, његове речи нису само реторика за бираче, већ откривају и његов став – да је Европа рањива и да може искористити њену слабост. Европске лидере сада чека изазов да, у оваквим околностима, преговарају и евентуално постигну споразум са Трампом, за шта ће бити потребна велика дипломатска вештина.“
„Укратко речено, када је реч о безбедносним питањима, од Харис се може очекивати да настави да негује заједничке вредности између САД и ЕУ, што би значило да ће политика према Европи остати стабилна и предвидљива. Њени ставови у спољној политици су центристички, а подршка Европи и тежња ка снажним и уравнотеженим односима остаће константне. Међутим, што се тиче економског протекционизма, Камала Харис ће свакако обратити пажњу на изазове са којима се суочава америчка индустрија. Овај проблем је наследство Трампове администрације и још увек је актуелан. Ако буде неопходно увођење промена, под председништвом Харис оне вероватно неће бити наметнуте једнострано, већ договорене кроз различите фазе и на више нивоа.“
„Сви очекују да Европа преузме већу одговорност за сопствену одбрану и да почне да размишља много озбиљније о својој безбедности“, објашњава стручњак. „То ће захтевати да Европљани значајно повећају улагања у истраживање и развој одбрамбених капацитета. Вероватно ће бити неопходно отворити више фабрика за производњу наоружања у Европи, као и значајно увећати буџете за одбрану и армију. Постоји заједничка свест да је дошао тренутак када САД треба да препусте европску одбрану самим Европљанима. Нуклеарни кишобран остаће у функцији, али Европа ће, у суштини, морати да се ослони на сопствене снаге. Европски лидери су имали четири године да размотре ову идеју, али, нажалост, конкретни резултати и одлуке још увек изостају. Што се Трампа тиче – његов стил деловања је ствар 'тајминга'. Вероватно ће деловати брзо и бескомпромисно. Његов приступ је да наметне решења без остављања простора за дебату, што ће европским политичарима представљати прави изазов. У вези са Украјином, најављивао је да ће 'решити' ситуацију, али вероватно на начин који би ишао у прилог ставовима председника Путина. Да ли ће то заиста успети, друго је питање, али свакако би лако могао да повуче подршку и тестира да ли су европске земље способне да попуне ту празнину – за сада, то не изгледа вероватно. По питању Блиског Истока, уколико Трамп победи, може се очекивати још већи карт-бланш и подршка премијеру Израела, Нетанјахуу, да спроводи своју политику без ограничења. Трамп пружа Израелу безрезервну подршку, чак више него Бајденова администрација, коју оптужује за недовољно ангажовање. С друге стране, у случају победе Камале Харис, подршка Украјини би се наставила, али са већим очекивањем да европске државе уложе још више напора у тај процес. Рат би, највероватније, трајао и даље, а перспективе за преговоре би остале неизвесне. Што се тиче Блиског Истока, администрација Харисове показала би већу осетљивост према палестинском питању, али би подршка израелској влади била настављена. У погледу заштите живота палестинских цивила, могуће је да би се залагала чак одлучније него Бајден. У многим аспектима, администрација Харисове би се разликовала од Бајденове."
Да ли постоји стварна опасност да се САД повуку из НАТО-а или да смање своје учешће у Алијанси ако Доналд Трамп поново постане председник?
„САД неће моћи званично да се повуку из НАТО-а. Прошле године усвојен је закон који захтева одобрење Сената за напуштање Алијансе, а у том телу нема подршке за овакву одлуку, осим у редовима малог броја републиканских сенатора. Тако да нема непосредне опасности од промене по питању чланства. Међутим, оно што може да се догоди јесте да Трамп изјави да НАТО није приоритет за њега, те да Алијанса постоји на основу поверења да ће се чланице међусобно бранити у случају агресије. Са неколико необазривих изјава, као што је, на пример, тврдња да ће, у случају напада на неку земљу, 'послати неколико тенкова', може се озбиљно угрозити то поверење и поткопати сама суштина овог савеза.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..