Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ


Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији. Овај став уследио је након Рамине недавне изјаве пред 2.500 својих сународника у Солуну, када је изнео тврдњу да је питање Северног Епира (Јужне Албаније) ствар прошлости и да је мртво, додајући да је „свако ко користи овај термин заслепљен“. Из дипломатских кругова у Атини стигла је оштра реакција на ову изјаву, уз јасно подсећање да „историја не може бити избрисана“. „Захтев за потпуним поштовањем права грчког етничког мањинства од стране Албаније остаје изричит услов за процес приступања Албаније Европској унији, како је утврђено једногласном позицијом свих 27 држава чланица ЕУ, 11. октобра 2024. године“, истакнуто је у саопштењу које је пренела државна телевизија ЕРТ.

Турски националисти траже трећи председнички мандат за Ердогана


Према турском уставу, председник Реџеп Тајип Ердоган не може поново да се кандидује на изборима 2028. године, али закон предвиђа изузетак за председника који је већ у свом другом и последњем мандату, у случају да парламент распише превремене изборе, јавља БТА. Ердоган је на власти у Турској већ више од 21 године, најпре као премијер, а затим као председник. Лидер Партије националистичке акције (МХП), Девлет Бахчели, који је савезник Ердоганове Партије правде и развоја (АКП), истиче да би било „природно и исправно“ да Ердоган поново буде изабран ако Турска успе да искорени тероризам, реши економске проблеме и постигне политичку и економску стабилност. „Зар не би било логично да наш председник буде поново изабран, ако наша земља превазиђе највеће изазове?“, упитао је Бахчели, додајући да би требало размотрити измену устава која би Ердогану  омогућила да се поново кандидује на следећим председничким изборима.

Вучић предложио референдум о свом разрешењу


Председник Србије, Александар Вучић, предложио је одржавање референдума на којем би грађани одлучили да ли он треба да остане на функцији. Како је навео, протестне демонстрације које су уследиле након трагедије у Новом Саду, када се 1. новембра срушила надстрешница на железничкој станици и погинуло 14 људи, у суштини имају за циљ његову оставку, пренео је Tanjug. У интервјуу за телевизију „Happy“, Вучић је поручио да ће, ако више од 50% грађана на референдуму буде гласало за његову смену, одмах поднети оставку, а биће расписани нови председнички и парламентарни избори. Протести у Новом Саду и Београду не престају већ седам дана, а незадовољство грађана није умирено ни након оставке министра грађевинарства, Горана Весића. До рушења надстрешнице дошло је након што је у јулу завршена реконструкција железничке станице.

УНЕСКО забринут због загађења Охридског језера


У јулу 2025. године, УНЕСКО ће поново разматрати статус Охридског језера као природне и културне светске баштине. Ова међународна организација пажљиво прати стање језера, а становници Охрида и еколошки стручњаци све озбиљније упозоравају на чињеницу да прекомерна урбанизација, преоптерећена канализациона мрежа и загађене реке угрожавају језеро, преноси македонски сајт Радија „Слободна Европа“. Још од 2017. године природно и културно наслеђе Охридског региона повод су за забринутост Комитета за светску баштину, пре свега због последица људских активности и развојних пројеката. Од тада је Охридско језеро, које се простире на граници Албаније и Северне Македоније, под сталним мониторингом УНЕСКО-а, што укључује редовно представљање извештаја о стању очувања овог јединственог природног добра.

Румунија бележи раст домаћих и страних туриста од 4%

Букурешт

Највише страних туриста током 2024. године у Румунију је пристигло из Немачке, Италије и Израела, преноси информативни сајт Ziare.ro. Популарне дестинације међу странцима су Констанца, Букурешт и Брашов. До септембра су смештајни објекти у Румунији угостили 11,14 милиона посетилаца, од чега 1,8 милиона чине странци, што представља повећање од 4% у односу на исти период прошле године. По бројности предњаче немачки туристи којих је било 193.000, а следе Италија и Израел са 156.900, односно 120.900 туриста. Број ноћења у овом периоду премашио је 24 милиона, што представља пораст од 3,3%. У структури укупно остварених ноћења у Румунији, 16% оставрили су страни турсти, а просечна дужина боравка за странца износи 2,1 дан. 

Саставио: Иво Иванов

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Ројтерс, БГНЕС 

Више из ове категориjе

Бојко Борисов

Борисов прихватио захтев НП-ДБ за санитарни кордон око Пеевског

Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..

објављено 15.11.24. 14.17

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34
Дејан Николов

„Препород“ објавио податке истраге о изборима одржаним 27. октобра

На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..

објављено 13.11.24. 12.25