Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Велико Трново – историјски град младог духа

Много странаца преселило се да живи у околини старе бугарске престонице

Фотографија: Ројтерс

Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и несвакидашњим природним лепотама овог краја. Пут вас прво води до средњовековне тврђаве Царевец. У Великом Трнову се налази и зграда у којој је 1879. године одржана Уставотворна скупштина. Овим историјским чином положени су темељи слободне  бугарске државе. А 22. септембра 1908. године, кнез Фердинанд је у Великом Трнову свечано прогласио независност Бугарске. Ту је и црква Светих 40 мученика – право ремек-дело средњовековне архитектуре.


Познато је да се на повратку са свог другог пута по светим земљама Истока, Свети Сава задржао у Трнову где се разболео и умро у зиму 1236. године. Он је сахрањен у цркви Светих 40 мученика, а годину дана касније су његове мошти пренете у Милешеву у Србији.

Током свих годишњих доба, интересовање домаћих и страних туриста за Велико Трново не јењава, и непрестано се повећава. „У последње време се значајно повећао број америчких туриста, који нам долазе захваљујући крстарењима Дунавом. Има туриста из буквално свих делова Европе, а највише их је из Шпаније,“ каже Нејко Генчев, заменик градоначелника Великог Трнова и додаје да за све већи промет туриста је заслужна и оштинска туристичка агенција „Царевград Трнов“ која активно представља град на међународним сајмовима.

Нејко Генчев

„За време великих фестивала и празника, у Великом Трнову је готово немогуће наћи смештај, ако га нисте резервисали неколико недеља унапред. У таквим периодима људи траже смештај и у оближњим местима, па чак и у Габрову, које је од нашег града удаљено 45 км. Прошле године, готово да смо се вратили на нивое од пре пандемије коронавируса, када је локалне знаменитости посетило више од 410.000 људи, а ове године ће њихов број вероватно достићи 500.000. Број организованих посета повећао се за 46% у односу на прошлу годину. Традиционално, тврђава Царевец је најпосећенији туристички објекат не само у Трнову, већ и у Бугарској. Он је за све Бугаре симбол и оличење бугарске државности и духа.“

Велико Трново поседује највећи музејски комплекс на отвореном на Балканском полуострву. У саставу комплекса, поред тврђаве Царевец, налазе се и рушевине средњовековног насеља Трапезица, која заједно са утврдом има статус архитектонско-музејског резервата, четири цркве-музеја у насељу „Асенов“ и Шишманово купатило (бања). Од укупно 750 локалних споменика културе, 160 је од националног и светског значаја.

Тврђава Царевец

Стога, не треба да нас чуди што је Велико Трново 2019. године, као својеврсно признање за рад општине у туризму и култури, проглашено историјском и духовном престоницом Бугарске.

„Велико Трново је мала по површини и броју становника општина, а ово признање нам даје могућност да иницирамо измене закона које би додатно истакле статус нашег града као туристичке дестинације и историјског центра и као симбола бугарског духа,“ каже Нејко Генчев.

У овом граду се одржава више од 1.000 догађаја на отвореном, што је Великом Трнову донело још једно специјално одликовање – тзв. Печат Европске фестивалске асоцијације. „Само елитни фестивалски градови у Европи добијају ово признање,“ хвали своју општину Нејко Генчев:


"Ово нам такође отвара нове могућности и перспективе, а заслуга за то су занимљиви фестивали које се одржавају у нашем граду. Међу њима су Средњовековни фестивал на историјском брду Царевец, „Сцена векова“ – најстарији фестивал под ведрим небом у Бугарској. Наша општина организује и јединствени Arbanassi Summer Music фестивал, који окупља музичаре из земље и иностранства, који свирају у средњовековној цркви у селу Арбанаси код Трнова. Што се младих људи тиче, већ три године организујемо фестивал „48 сати Варуша Југ“, који се одржава у старој четврти града – Варуша Југ. Тамо тренутно живи много младих људи, који су се вратили из иностранства. Купују некретнине које сами обнављају. У оквиру фестивала многи уметници и извођачи имају наступе на отвореном – на шест бина постављених на различитим локацијама, а уз то се одржава и много креативних радионица.“

Фестивал „48 сати Варуша Југ“

А има ли бољи доказ за привлачну атмосферу коју Велико Трново нуди својим гостима од странаца, који већ након прве посете овом месту одлучују да се преселе и живе у околини Великог Трнова. Куће у оближњим селима купују углавном Енглези. „Колико ја знам, у селу Ресен живи око 25 британских породица, у селу Хотница такође их има доста,“ каже Нејко Генчев:

„Странци организују занимљиве догађаје у којима учествује и локално становништво. Позната је фолклорна формација „Хотнишке бабе“ коју чине старије жене из Енглеске, али изводе изворне бугарске народне песме. На Божић, на пример, у селу Ресен праве Божићни фестивал на коме се изводе песме посвећене овом светлом празнику. Тиме они доприносе да живот у нашој општини буде занимљивији и садржајнији. А они, са своје стране, кажу да им је лепо с нама,“ рекао је на крају нашег разговора г. Нејко Генчев. 

Прочитајте још:


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: РИМ Велико Трново, Гергана Манчева, Ројтерс, soundandlight.bg, Facebook / Међународни фестивал средњовековни Трновград, Facebook /Варуша Југ, veliko-tarnovo.net



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25