Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног историјског музеја у Бојани. Пре званичног дела је Буш, у пратњи директора Националног историјског музеја Божидара Димитрова, разгледао експозицију. Био је посебно импресиониран трачким благом. Гост је упитао: „Колико је трачких хумки у Бугарској?“. Одговорили су му да их је најмање 15.000. „А колико њих је истражено?“, било је следеће питање Буша. Божидар Димитров је збуњено одговорио да је истражено само њих 1.000. Онда је Буш тексашким прагматизмом препоручио: „Па, копајте онда, копајте!“.
Увек се сетим ове приче коју ми је испричао покојни проф. Димитров, када се помене археолог др Георги Китов. Сећам је се и када се помену дивљи трагачи за благом, који вековима копају и пљачкају ове исте трачке хумке. Данас, из више разлога, не постоји бугарски археолог који истражује и спасава трачко наслеђе на бугарском тлу оним темпом, којим је из године у годину то радила експедиција ТЕМП – „Траколошка експедиција за проучавање хумки“, под руководством Георгија Китова. Археолог је често успевао да буде бржи од пљачкаша гробница који су масовно пустошили праисторијске локалитете по Бугарској. Њихова мафија и високи покровитељи, међу којима је било и људи са високим научним звањима, чак су претили Китову убиством.
Најуспешнија сезона за Георгија Китова, која је његово име заувек оставила у историји бугарске и светске археологије, била је 2004. године. У „Долини трачких царева“ (тако ју је назвао Китов), између градова Шипке, Казанлака и Крна, током лета истражена је хумка „Светица“. Испод насипа је откривен зидани гроб. Унутра је покојник био положен са златном маском (24 карата) тежине преко 620 грама. Владар је у вечност послат са златним печатним прстеном на којем је приказан голи атлетичар. Касније се претпостављало да је откриће гроб одриског владара Тереса I из V века пре нове ере. Очувана је сва владарева ратна опрема – штитник, тоболац са стрелама, два мача, врхови копаља, као и глинене и металне посуде, чаше.
У јесен 2004. године експедиција ТЕМП је започела истраживање новог оближњег локалитета. Због обраслог дрвећа, хумка је названа „Гољама Косматка“ (Велика Косматка).
„Календар је показивао 21. септембар 2004. године. – пише др Китов у својој књизи ˈХумке, храмови, гробови – белешке једног истраживача хумкиˈ („Могили, храмове, гробници – записки на един могилар“). Један од крупних каменова у насипу хумке се не помиче. Постепено, четкица открива облик бронзане главе мушкарца, скоро у природној величини. Експресивно приказани, брада, бркови и коса су рељефно извајани и изгледају зачешљано. Орловски нос, а посебно очи изазивају поштовање и дивљење. Вајар је чак додао младеж и ожиљак на левом образу. Посебну пажњу привлачи продоран поглед. Зенице су направљене од стаклене пасте и млевеног алабастара. Трепавице и обрве наглашене су танким тракама од бакра и дају лицу упадљиво реалистичан изглед.“
Сама гробница је грађена два века пре симболичне сахране Севта III. Иза улаза се налазио ходник (дормос) дугачак 13 метара, да би се потом стигло до првих камених врата која воде у правоугаону просторију у којој је на каменим плочама пронађен скелет коња. Камена врата следеће, округле просторије била су двокрилна и украшена заштитним медаљонима са ликовима Медузе Горгоне и Хелиоса. У трећој, правоугаоној просторији налазила се тзв. гробна комора, која је издубљена у огромном гранитном блоку, тешком преко 60 тона. У њој је постојао и посебно исклесан лежај за покојника.
Унутра су пронађени највреднији налази: златни погребни венац са храстовим лишћем и жиром, златни киликс (посуда за испијање вина) и сребрна фијала, златна коњска опрема, бронзани шлем и штитници за колена са позлаћеним женским лицима, одећа и кожни панцир са златном апликацијом разјарене лавље главе и биљних мотива, мач и нож са позлаћеном дршком. Натпис на шлему указује да је припадао Севту. Севтово име исписано је и на две друге посуде од племенитог метала. Међу даровима за загробни живот је и златоткани тепих. У гробници нема људских остатака, што сугерише да је владар умро и сахрањен је на неком другом месту. Можда је најзагонетнији налаз била позлаћена сребрна кутијица у облику шкољке, која се користила за похрану женске козметике. Претпоставља се да је она тамо остављена као последњи поклон од Беренике, друге жене Севта III.
Након рестаурације, глава Севта III је 2015. године приказана у Лувру у оквиру изложбе „Епопеја трачких царева – археолошка открића у Бугарској“. Крајем 2024. године она се може видети на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју „Гети“ у Лос Анђелесу, САД. Тамо су изложени и сви налази из гробнице трачког владара Севта III.
У региону Казанлака налази се око 1.500 трачких хумки. Зато је и Казанлачко поље познато као Долина трачких царева. До наших дана истражено је око 200 хумки и 15 гробница. Остале чекају свог новог истраживача. Велики археолог Георги Китов је изненада преминуо од срчаног удара 14. септембра 2008. године током археолошких ископавања код Старосела.
Прочитајте још:
Превела: Албена Џерманова
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..